Nacista pao iz srpskog

Folksdojčeri u Crvenki podigli spomenik svojim precima

NA tri adrese, pre Drugog rata, u Crvenki su živeli Edgeri. U današnjoj Njegoševoj, ali i u Ulici Save Kovačevića, na dva broja, u samom centru varoši.

- I mi smo ovih dana u ludilu, pokušavamo da odgonetnemo gde je tačno rođen, i odakle je krenuo na put zločina taj nacista, odgovoran za stradanje logoraša u Starom sajmištu u Beogradu - kažu nam meštani Crvenke.

Ovde ipak veruju da se upravo u kući u Save Kovačevića, u kojoj je danas porodica Stanoja Pantića, rodio Peter Edger, čije je izručenje najavila Amerika.

Otac Stanoja Pantića, posle oslobođenja, dobio je imovinu folksdojčera, kao kolonizator iz istočne Bosne, okolina Vlasenice. Pantići to dokazuju potpisom na pragu kuće u kojoj žive: na jednom stepeniku ispisana je 1913. godina, verovatno vreme gradnje, a na drugom ime - Peter Edger. Ime - vlasnika kuće, a poznato je da su ovom delu Vojvodine, kao i u drugim delovima, imena očeva i sinova - ista.

Uzak ulaz, Pantići su zbog funkcionalnosti pre neku godinu pregradili. Tako i stepenik, pa se danas upisano ime - ne vidi.

- Ovih dana sigurno ću otkopati zid, koji je nalegao na stepenik, kako biste se svi uverili da je ovde upisano ime Edgera - kaže nam Stanoje Pantić. - Da sam znao koliko je važno da to ne zaziđujem, to ne bih ni učinio.

Stanoje Pantić seća se da je polovinom sedamdesetih u ovu kuću banula nenadana poseta: tri žene, koje su tvrdile da su tu rođene. Posle niko nije dolazio, pa ni polovinom maja, kada je na lokalnom groblju otkriven spomenik raseljenim Švabama iz Crvenke. Podizanje spomenika, uz logistiku Mesne zajednice, organizovao je Zavičajni klub Švaba iz Crvenke. Ovdašnji ljudi uvereni su da je Edger, mimo grupe folksdojčera iz Nemačke, bio kod spomenika. On je to, uostalom, i sam priznao. Ali, niko nije obratio pažnju ko je sve prilazio spomeniku. Danas svi koji su toga dana imali kamere i fotoaparate u rukama, pažljivo pregledaju snimke, kako bi ih uporedili sa fotografijama naciste.

Da li je, zaista, Peter Edger bio polovinom maja u Crvenki? Odgovor smo potražili najpre u motelu "Rodić" u Kuli, gde je, kako uveravaju naši sagovornici u Crvenki, više dana noćivao.

- Nisam ovlašćena, bez naloga nadležnih organa, da vam pokažem knjigu gostiju - bila je izričita šef recepcije motela.

Ali, u srednjoj školi u Crvenki, ipak nalazimo dokaz: u ovu školu, koja se pre Drugog svetskog rata zvala Stručna produžena škola, u školskoj godini 1937/1938, u prvi razred, smer bravar, upisan je Peter Edger, rođen 1922. godine. Veroispovest: evanđelistička. Ime oca - nije upisano. A jeste da je na praksi bio kod majstora Grunbaha Vilhima. Prema upisnici, školskom dnevniku, Peter Edger je ponavljao prvi razred zbog jedinice iz srpskohrvatskog jezika. Zanimljivo je da je u drugi i treći razred upisan sa izmenjenom godinom rođenja (1923). A ocene koje je kasnije zavredeo - dovoljne, dobre, poneka vrlodobra, a samo petice iz gimnastike i - vladanja. A kao ponavljač upisan je na smer - mašinbravar, u istoj školi.

Ponovo smo kod Pantića, u Ulici Save Kovačevića, gde su meštani Crvenke skloni da poveruju: "Ovde je sigurno rođen Peter Edger". Otvaramo kapiju, još je u uglu dvorišta stari bunar, nekadašnji moleraji na zidovima. Pitamo Pantića da li je zapazio da je neko slikao kuću, poželeo da u nju uđe, u maju ove godine.

- Možda jeste, ali ja to nisam

zapazio - odgovara Stanoje Pantić. - Da sam znao i polovinom sedamdesetih bih pitao one žene ko su, čije su sestre, čija deca. Znam samo da su mi kazale: "Čuvaj nam kuću."

Stanoje Pantić shvatio je tada poruku, "vratiće se, pa nije zgodno da im stvaramo neprilike, a, nisam ni takav čovek".

ČUVAR GROBOVA

GROBOVE nekih, po svetu raseljenih folksdojčera, pazi i neguje Vlada Kovačević Ćira, sin nosioca partizanske spomenice, pa otuda čudi da se upravo on prihvatio ovakvog posla, pogotovu što za to primi po 400-500 evra.

- Zašto bi vas to čudilo - pita Ćira. - To znaju svi u Crvenki. A zašto bih to radio džabe? Pa, niko ne bi.

KRIGER

U CRVENKI kažu da ovde nije rođen samo Peter Edger. Dokazuju da su u ovoj vojvođanskoj varošici rođeni i zloglasni Kriger, i još jedan folksdojčer (imena ne mogu da mu se sete) koji je za regrutovanje omladine u jedinice Hitler jungen, od Firera lično za nagradu, dobio "mercedes". Narednih dana, kažu u Crvenki, ko zna šta će još da se iskopa.

SUPRUGA GERDA I ZLOČINAC DžENTLMEN

GOTOVO je neverovatno da je tokom 63 godine od završetka Drugog svetskog rata Peter Egner, osumnjičen za učešće u ubistvu 17.000 civila u logoru Staro sajmište, spokojno obilazio svet. Ne samo da je iz Amerike dolazio u Srbiju, koja sada traži njegovo izručenje i podatke o zločinima za koje se sumnja da je činio, već se, sa svojim američkim pasošem, šetao po celoj planeti. Posao mu je bio takav da je, kao menadžer u hotelskom lancu "Vestern internešnl hotels", imao privilegiju da obilazi države i kontinente. Ni na jednoj granici, ni u jednoj državi, niko nije posumnjao da se iza imena Petera Egnera krije zločinac.

Ne bi u to, verovatno, mogla da poveruje ni supruga Gerda, koja je preminula pre tri godine i posle čije smrti se Peter preselio iz Sijetla u Belvil. Njihova ljubav trajala je više od pola veka.

Gerda Egner rođena je 1922. godine u Zeblinu, na ostrvu Volin u Baltičkom moru. Kada je imala 23 godine, morala je da napusti dom, pa se preselila u Hanover. Tu je boravila do 1960. godine. Dok je živela u Hanoveru, upoznala je i zavolela Petera Egnera. Svoj sedmogodišnji zajednički život u Hanoveru nazivali su medenim mesecom, a 10. februara 1958. godine venčali su se. (I. M.)

EGNER NE PRIČA

DOK javnost prepričava slučaj Petera Egnera nekadašnji pripadnik naci-trupa mirno sedi u svom stanu u Belvilu u Vašingtonu. On lično odgovara i na telefonske pozive. I na pitanja "Novosti" o optužbama, zahtevima za izručenje i novim dokazima o učešću u zločinima u ponedeljak je odgovorio vrlo kratko.

- Sve podatke ima moj advokat. Ja ne želim da govorim o periodu provedenom u Srbiji. Uostalom, bio sam pre šest nedelja u Beogradu. Tada me niko ništa nije pitao - rekao nam je u ponedeljak Peter Egner.

PREMINUO DINKO ŠAKIĆ

UBIJAO ZBOG UBIJANJA

UPRAVNIK najvećeg stratišta na tlu bivše Jugoslavije - "Jasenovca", Dinko Šakić, u ponedeljak je preminuo u KBC "Dubrava" u Zagrebu. Deset punih godina je jedan od najvećih zločinaca Drugog svetskog rata boravio u hrvatskom glavnom gradu, tobože ispaštajući zlodela. Boravio je u zatvorskoj bolnici, ali tako što je svakog meseca posećivao suprugu Nadu u staračkom domu, imao kompjuter na kojem je pisao knjige i otvorenu telefonsku liniju, gledao televiziju i šetao...

Kao i mnogi drugi, posle rata se prvo sakrio na južnoameričkom kontinentu, da bi Hrvatskoj bio isporučen tek 1998. godine.

- Argentina i Čile bili su prava utočišta za nemačke i ustaške naciste posle rata - objašnjava istoričar Kosta Nikolić, iz Instituta za savremenu istoriju. - Tako je Šakić u Argentini živeo lepo, jer su u Južnoj Americi vladale vojne hunte koje su podržavale naciste, kao prave "antikomunisti". Tu je, uostalom, mirno umro i Ante Pavelić.

Pošto su samo Andrija Artuković i Dinko Šakić isporučeni Hrvatskoj, Nikolić podseća da su doživeli duboku starost, umrli su u komfornim uslovima i "ništa posebno im se nije desilo, spram zločina koje su počinili".

Svedoci sa suđenja Šakića otvoreno su iznosili sećanja kako je iz čista mira umeo da izabere nekoliko ljudi i ubije ih iz pištolja. "Nije ni trepnuo, nije birao. Bio je mlad, balavac, ali jako okrutan, ubijao je zbog ubijanja". (Z. N.)