Pade Radovan usred Srbije!

BEOGRAD - Radovan Karadžić, haški optuženik i bivši predsednik Republike Srpske uhapšen je sinoć, potvrdilo je Savet za nacionalnu bezbednost i kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića.

Zvanično nije saopšteno na kojoj je lokaciji uhapšen Karadžić, ali prema prvim nezvaničnim verzijama - to je Vračar u Beogradu, ali i potez između Košutnjaka i Topčidera. Prema saznanjima Glasa, Karadžić je, po svemu sudeći, najmanje nekoliko sati pre početka sednice Skupštine Srbije, koja je počela juče ujutru u deset sati, uhapšen na Novom Beogradu, u jednom od blokova. Lociranje i zadržavanje izveli su pripadnici BIA i haški „lovci na begunce“. Podsećamo, samo pre pet dana na čelo BIA postavljen je Saša Vukadinović.

Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je samo da je „akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić i da je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine posebnog Odeljenja Okružnog suda u Beogradu“. Istražni sudija Veća za ratne zločine Milan Dilparić potvrdio je sinoć da je saslušanje Karadžića planirano za prethodnu noć, a prema našim saznanjima počelo je oko jedan sat iza ponoći. Advokat Svetozar Vujačić, inače porodični advokat Karadžića, viđen je noćas da ulazi u zgradu Specijalnog suda.

„Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju“, sve je što je, potom, saopšteno iz Tadićevog kabineta.

Potom je stiglo saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem je čelu lider SPS-a Ivica Dačić, da „njegovi pripadnici nisu učestvovali“ u hapšenju ratnog političkog lidera bosanskih Srba.

Ispred zgrade Suda sinoć, na svakih desetak metara, sa automatskim puškama u rukama bilo je raspoređeno dvadesetak žandarma u kompletnoj opremi. Oni, između ostalog, brojnim novinarskim i snimateljskim ekipama nisu dozvoljavali pristup zgradi Suda, pa su predstavnici sedme sile bili preko puta te zgrade. Portparol specijalnog tužilaštva Bruno Vekarić stigao je u tu zgradu petnaestak minuta pre ponoći.

ČUDAN REDOSLED

Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava:

- Očekivao sam da će se ići od zadržavanja Gorana Hadžića, preko Ratka Mladića prema Karadžiću. Priznajem da sam i sam bio žrtva zablude da se Karadžić ne krije u Srbiji. Pošto se pokazalo da nije tako, pretpostavljam da su mnogi važni ljudi znali gde se skriva. Ovo što se dogodilo dokaz je da nova Vlada Srbije hoće da se otarasi, u kratkom roku, haškog tereta.

OLI REN: KLJUČNI DOGAĐAJ ZA ULAZAK U EU

Hapšenje Karadžića dogodilo se i dan uoči zasedanja Saveta ministara Evropske unije, koji će se u svojim zaključcima sigurno dotaći i Srbije. Evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao je sinoć da je hapšenje Karadžića „ključni događaj za težnju Srbije da uđe u EU“. NATO je saopštio da je to „dobra vest na koju se dugo čekalo“. I francusko predsedništvo EU bilo je prijatno iznenađeno hapšenjem Karadžića.

- Karadžiću i jeste jedino pravo mesto u Hagu, jer samo tamo može da mu bude objektivno suđeno - rekao je Havijer Solana

LJILJANA ZELEN-KARADŽIĆ SAD BAR ZNAM DA JE ŽIV!

- Čim je telefon večeras zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena, ali sada bar znamo da je živ - bilo je sve što je LJiljana Zelen-Karadžić, supruga uhapšenog haškog optuženika, rekla za Asošijetid pres, a i dodala je i da je vest saznala od njihove ćerke Sonje.

LUKA KARADŽIĆ MOŽDA SU GA IZDALI

- Isključujem mogućnost da se moj brat predao. Pre je reč o izdaji, znam kako je disciplinovano živeo. Sad bar znamo da je živ. Porodica se ne nada ničemu, jer ne doživljavamo Haški sud kao pravedan - rekao je sinoć brat optuženika ispred Specijalnog suda.

„RADOVAN, SRPSKI JUNAK“

Ispred Specijalnog suda je pedesetak mladića sa srpskim zastavama u rukama, u majicama „Obraza“, uzvikivalo „Radovane junače“ i „Spasi Srbiju i ubij se, Tadiću Borise“. S obzirom na to da nisu pravili probleme, policija nije morala da reaguje.

Ispred Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici prolazili su noćas automobili u kojima su odjekivale četničke pesme, a ljudi iz njih su psovali sve po spisku i sve redom i dobacivali. Nosili su zastave sa natpisom „Radovan, srpski junak“. A onda su ih legitimisali. Čak je moglo i da dođe do incidenta. Na Trgu Republike bilo je više pripadnika organizacije „Obraz“ od kojih su neki i uhapšeni.

PROCEDURA IZRUČENJA

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda, nakon utvrđivanja identiteta, uručiće optužnicu Tribunala, a Karadžić se ne izjašnjava o krivici pred domaćim sudstvom, već u Hagu. Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti prepostavci za njegovu predaju Hagu, a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana. Takođe, o žalbi odlučuje vanraspravno veće u roku od tri dana. Prema zakonu, ne postoji pravo žalbe na odluku vanraspravnog veća, a konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde.

Način na koji je, bez najave i bilo kakvog obrazloženja, juče pre podne prekinuto vanredno zasedanje Skupštine, na dve nedelje, još je jedan od pokazatelja da je sve uveliko bilo poznato i planirano, a i završeno ranije. Konkretnije: da je Skupština, verovatno prekinuta kako se ne bi dogodilo da vest bude objavljena tokom njenog zasedanja. Ili da je i kolegama poslanicima i javnosti ne saopšte radikali, kao što se to dogodilo u slučaju pretresa vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu u potrazi za Mladićem, baš ono veče kada je prethodna vlada birana i kada zamalo nije pala i pre nego što je izabrana.

Takođe, vest je saopštena sinoć oko 23 sata, kako bi noć u Beogradu, a i šire, protekla mirno. Uprkos tome, ispred američke i hrvatske ambasade, kao i na Trgu Republike, sinoć je bilo primetno pojačano prisustvo naoružanih ljudi. Sada su na slobodi ostala još dva haška optuženika - Ratko Mladić i Goran Hadžić.

Koincidencija ili ne, ali hapšenje se dogodilo dan uoči najavljene posete glavnog haškog tužioca Serža Bramerca koji je potom odložio dolazak u Beograd, jer je dobio neočekivani „poklon“ za kojim je njegova prethodnica, Karla del Ponte, čeznula godinama. Bramerc je sinoć pozdravio hapšenje Karadžića.

Bramerc je čestitao vlastima Srbije, naročito Savetu za nacionalnu bezbednost, Akcionom timu koji je nadležan za otkrivanje begunaca i Kancelariji tužioca za ratne zločine.

- Ovo je veoma važan dan za žrtve koje su čekale na ovo hapšenje više od jedne decenije. To je, takođe, važan dan za međunarodnu pravdu, jer jasno pokazuje da niko nije van domašaja zakona i da će pre ili kasnije svi begunci biti izvedeni pred lice pravde - istakao je Bramerc i podsetio da je Karadžić izmicao pravdi gotovo 13 godina, pošto je prva optužnica protiv njega bila potvrđena 24. jula 1995.

U Hagu je saopšteno da će datum Karadžićevog prebacivanja u zatvorsku jedinicu Tribunala biti odlučen u dogledno vreme.

Biografija Radovana Karadžića nuropsihijatar u istoriji

Radovan Karadžić rođen je 19. juna 1944. godine u selu Petnica, nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.

U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.

Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989, godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku. U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa, on je dobio 221.

Bio je član Predsedništva BiH.

Nakon proglašenja nezavisne Republike Srpskog Naroda u BiH, 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i, zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002.) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: „Ludo koplje“ (1968.), „Pamtivek“ (1971.), „Ima čuda, nema čuda“ i „Crna bajka“ (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu „Staze detinjstva“.

I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljena njegova knjiga poezije „Od ludog koplja do crne bajke“, u martu 2004. u Beogradu knjiga „Ratna pisma“, u oktobru 2004. na beogradskom sajmu „Čudesna hronika noći“.

Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu „Mihail Šolohov“ za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu.

Karadžić govori engleski jezik, oženjen je LJiljanom Zelen, sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.

Autori:

Dejan Baić

Jelena Jevremović