Arhiva » Vesti » Građanski list 23.07.2008
Duga kosa, brada i naočare doktora Dabića sakrile Radovana Karadžića
Građanski list sreda, 23. jul 2008.
NOVI SAD/BEOGRAD – Bivši predsednik Republike Srpske i Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini Radovan Karadžić biće izručen Haškom tribunalu najverovatnije tokom predstojećeg vikenda, nezvanično je rečeno Građanskom listu u Tužilaštvu za ratne zločine. Budući da je identitet uhapšenog nesporan, u ovom slučaju nisu rađene DNK analize koje su bile neophodne prilikom nedavnog privođenja Stojana Župljanina (koji je tvrdio da se zove Branislav Vukadin), pa sad preostaje samo da istekne zakonski rok za podnošenje žalbe na rešenje istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Milana Dilparića, koji je posle saslušanja Karadžića ocenio da su stvoreni uslovi za njegovo izručenje Međunarodnom krivičnom tribunalu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Pošto je Karadžićev advokat Svetozar Vujačić najavio da će žalbu podneti na samom isteku predviđenog roka (u petak), u tom tužilaštvu očekuju da će njegov podnesak ekspresno odbiti vanraspravno veće Okružnog suda, a da će odmah posle toga i Ministarstvo pravde doneti odluku o njegovom izručenju Haškom tribunalu, što znači da će nekadašnji politički lider Srba u Bosni i Hercegovini u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu najverovatnije biti smešten već dok kraja nedelje. Od privođenja istražnom sudiji u ponedeljak uveče pa do izručenja, Karadžić boravi u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu.
Prema zakonskoj proceduri, prvi predsednik Republike Srpske neće se izjašnjavati o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu.
Hapšenje u gradskom autobusu?
Javnost zasad, međutim, ostaje uskraćena za informaciju o tome kako su službe bezbednosti ušle u trag Karadžiću i na koji je način uhapšen ratni lider bosanskih Srba. Koordinatori akcionog tima za hapšenje preostalih haških begunaca, Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević o tome nisu želeli da javno govore.
– On je uhapšen u okolini Beograda prilikom izmeštanja s jedne na drugu lokaciju. Više informacija ne možemo da saopštimo, jer se još radi rekonstrukcija Karadžićevog kretanja, što se, možda, može koristiti u potrazi i za još dvojicom begunaca – rekao je Ljajić na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je saopšteno da je Karadžić koristio lažno ime Dragan Dabić i da mu je poslednja adresa bila na Novom Beogradu. Na pres-konferenciji u Palati "Srbija", novinarima je pokazana i nova Karadžićeva slika na kojoj se videlo da je on svoj fizički izgled promenio do potpune neprepoznatljivosti. Sa sedom kosom vezanom u rep na vrhu glave i dugom belom bradom, te velikim naočarima, bivšeg lidera bosanskih Srba niko ne bi mogao prepoznati.
Advokat Vujačić, međutim, tvrdi da je Karadžić uhapšen još u petak uveče u gradskom autobusu na liniji broj 83 i da se ne zna gde je bio zatvoren do trenutka kad je priveden istražnom sudiji.
– Uhapšen je u autobusu dok je išao prema Batajnici, i to je sto posto istina. Gde je bio zadržan do ponedeljka uveče – ne zna ni Karadžić. Ne zna se ni ko ga je uhapsio – navodi Vujačić.
Nezvanična saznanja našeg lista takođe ukazuju na to da je Karadžić uhapšen u petak, dan posle imenovanja Saša Vukadinovića za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije. Smena ne čelu BIA i hapšenje Karadžića nemaju, po svemu sudeći, nikakve veze, jer su pripadnici BIA, kako saznajemo, već duže vreme pratili šest osoba za koje se verovalo da imaju kontakt s Karadžićem, odnosno da znaju gde se krije i kako. To upućuje na zaključak da je Karadžićevo hapšenje bilo pripremano još u vreme dok se na čelu BIA nalazio Rade Bulatović.
Predavanje u Novom Sadu
Kako se ispostavilo, bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić praktično se nije ni krio, već se slobodno kretao po Srbiji, zaštićen novim identitetom, izgledom i profesijom. Kao "neuropsihijatar iz Beograda Dragan Dabić", Karadžić je 12. aprila ove godine održao i predavanje u novosadskom kulturnom centru "Orfeus", u ulici Ilije Ognjanovića, gde je pred petnaestak slušalaca govorio o "Istosti tihovanja i meditacije". Predavanje je održano u okviru akcije "Zdrav život je srećan život", koju je organizovao "Pokret za zdraviju Srbiju", a doktora Dabića je novosadskoj publici predstavio urednik časopisa "Zdrav život" Goran Kojić, koji je objavljivao njegove tekstove.
Među onima koju su se našli u publici bio je i vlasnik knjižare "Velika-mala knjiga" Radmilo Mulić. Po njegovim rečima, ni u najluđim snovima ne bi pretpostavio da je tom prilikom govorio sâm Karadžić. Mulić nadalje kaže da je u "Orfeus" te večeri došao radi promocije knjige, koja je takođe bila predstavljena publici.
– Ne sećam se tačno šta je sve govorio čovek koji je predstavljen kao doktor Dabić. Tamo sam došao svojim poslom, poslom knjižara. Kako je "Zdrav život" objavio nekoliko knjiga na temu alternativne medicine američkih autora, ja sam posetio "Orfeus" radi toga, interesujući se za domaće izdanje knjige "Tajne" jednog stranog autora – ispričao je juče za naš list Radmilo Mulić. On se priseća da su u publici bili obični ljudi, čitaoci, odnosno "obična publika".
– Nisam, naravno, ništa pomislio niti primetio ništa čudno u vezi s tim čovekom koji je, između ostalih, sedeo pri predstavljanju tog časopisa. Šokiran sam saznanjem da je to bio Radovan Karadžić – dodaje Mulić.
Sve veštine doktora Dabića
Nastup u "Orfeusu" bilo je pretposlednje javno pojavljivanje Karadžića pod lažnim imenom. Poslednji put, dr Dabić je javno govorio na Trećem festivalu "Zdravog života", koji je, pod pokroviteljstvom Javnog preduzeća Ada Ciganlija, održan od 23. do 25. maja ispred restorana "Jezero". On je u petak, 23. maja, od 16 sati do 16.45, u okviru teme "Hoću da znam" govorio "Kako negovati sopstvene energije".
Neuropsihijatar Dragan David Dabić, što je potpuna verzija njegovog lažnog imena, bavio se lečenjem alternativnim metodama, a imao je i svoj veb-sajt – www.psy-help-energy.com. Prema onom što piše na sajtu, Karadžić se bavio podmlađivanjem i prolepšavanjem kvantnom energo-kozmetikom, što je, kako navodi, najzdravija i najbezbednija nega lica. Imao je i tretmane za bolna stanja i sindrome, te pomagao sportistima u ostvarivanju boljih rezultata i produženju karijere. Nudio je i antistres programe za poslovne ljude i biznismene, a prodavao je i bioenergetski aktivni nakit. Karadžić se bavio merenjem i uklanjanjem štetnih zračenja, kao i obukom budućih bioenergetičara. Na sajtu se, međutim, ne navodi njegova adresa, već samo brojevi telefona – 064/39-33-095 i 062/18-77-484. Sajt nudi i čet opciju, što znači da su pacijenti s Karadžićem mogli i da razgovaraju putem globalne mreže, a mogli su i da mu šalju elektronsku poštu na adresu dddavid@psy-help-energy.com.
Slobodno se kratao do 1997. godine
Koliko je dugo Karadžić koristio lažni identitet i kakva je lična dokumenta posedovao – zvanično nije saopšteno. Kao Radovan Karadžić, on se u javnosti poslednji put pojavio u leto 1996. godine, na jednom skupu u okolini Han Pijeska. Malo pre toga gostovao je i na Srpskoj televiziji (u banjalučkom studiju), kada je detaljno govorio o modelu privatizacije u Republici Srpskoj. Nedugo zatim povukao se iz javnog života (na osnovu sporazuma s američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom), a dužnost predsednika Republike Srpske prepustio je Biljani Plavšić. Pouzdano se zna da je Karadžić boravio u svojoj kući na Palama sve do 1997. godine i da snage NATO-a u BiH (koje su tada imale oko 50.000 ljudi) za sve to vreme nijednom nisu ni pokušale da ga uhapse.
Biljana Plavšić je u svojoj prvoj knjizi, "Svedočim" potvrdila da se s Karadžićem sastajala i posle njegovog povlačenja iz javnosti. Prema saznanjima našeg lista, svi sastanci srpskog vođstva u BiH u to vreme održavani su u istočnom delu Republike Srpske upravo zbog toga da bi im prisustvovao i Radovan Karadžić. Kako smo saznali na Palama, Karadžić se povremeno pojavljivao u tom mestu sve do početka 1998. godine, otkad ga više niko nije video.
Za sve to vreme, na snazi je bila optužnica protiv njega koju je podiglo tužilaštvo Haškog tribunala.
Optužnica
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. U optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući s drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin s ciljem obezbeđivanja kontrole na područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i znatno smanjio broj tamošnjeg nesrpskog stanovništva. Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali počinili su zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.
Kako je saopšteno, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka – odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.
U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba. Ratnom vođi stavlja se na teret i bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je prouzrokovalo ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i decu.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara osobama koje pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Životni put Radovana Karadžića
Radovan Karadžić rođen je 19. juna 1944. godine u selu Petnica kod Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo. U Sarajevo je došao 1960. godine, gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je specijalizirao iz oblasti psihijatrije. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija, u junu 1968. isticao se vatrenim govorima s krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je od državnog novca sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine otišao je u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Koševu. U tom periodu radio je i kao psihijatar u Fudbalskom klubu "Sarajevo".
Javno je počeo da se bavi politikom 1990. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku u Bosni i Hercegovini. Na osnivačkoj skupštini SDS-a, 12. jula u sarajevskoj Skenderiji, izabran je za prvog predsednika stranke, a nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH, 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, postaje njen prvi predsednik. U aprilu 1992. odlazi na Pale, odakle rukovodi novoformiranom državom sve do 30. juna 1996. godine, kada je pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RSp Biljanu Plavšić i povukao se s mesta predsednika SDS-a i iz javnog života.
Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968), "Pamtivek" (1971), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze djetinjstva". Od Saveza pisaca Ruske Federacije dobio je književnu nagradu "Mihail Šolohov" za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen s kojom ima ćerku Sonju i sina Sašu.
Potvrđeno pisanje Građanskog lista
Naš list je u svom izdanju od 13. juna preneo informacije dobijene iz srpskih obaveštajnih službi, prema kojim su obaveštajci na tragu preostale trojice haških optuženika. Tekst nosi naslov "Najtraženiji Srbi uskoro u Hagu", a hapšenje Karadžića potvrdilo je pouzdanost naših saznanja.
Posle Karadžića, na slobodi su još general Ratko Mladić i nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
Prema zakonskoj proceduri, prvi predsednik Republike Srpske neće se izjašnjavati o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu.
Hapšenje u gradskom autobusu?
Javnost zasad, međutim, ostaje uskraćena za informaciju o tome kako su službe bezbednosti ušle u trag Karadžiću i na koji je način uhapšen ratni lider bosanskih Srba. Koordinatori akcionog tima za hapšenje preostalih haških begunaca, Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević o tome nisu želeli da javno govore.
– On je uhapšen u okolini Beograda prilikom izmeštanja s jedne na drugu lokaciju. Više informacija ne možemo da saopštimo, jer se još radi rekonstrukcija Karadžićevog kretanja, što se, možda, može koristiti u potrazi i za još dvojicom begunaca – rekao je Ljajić na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je saopšteno da je Karadžić koristio lažno ime Dragan Dabić i da mu je poslednja adresa bila na Novom Beogradu. Na pres-konferenciji u Palati "Srbija", novinarima je pokazana i nova Karadžićeva slika na kojoj se videlo da je on svoj fizički izgled promenio do potpune neprepoznatljivosti. Sa sedom kosom vezanom u rep na vrhu glave i dugom belom bradom, te velikim naočarima, bivšeg lidera bosanskih Srba niko ne bi mogao prepoznati.
Advokat Vujačić, međutim, tvrdi da je Karadžić uhapšen još u petak uveče u gradskom autobusu na liniji broj 83 i da se ne zna gde je bio zatvoren do trenutka kad je priveden istražnom sudiji.
– Uhapšen je u autobusu dok je išao prema Batajnici, i to je sto posto istina. Gde je bio zadržan do ponedeljka uveče – ne zna ni Karadžić. Ne zna se ni ko ga je uhapsio – navodi Vujačić.
Nezvanična saznanja našeg lista takođe ukazuju na to da je Karadžić uhapšen u petak, dan posle imenovanja Saša Vukadinovića za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije. Smena ne čelu BIA i hapšenje Karadžića nemaju, po svemu sudeći, nikakve veze, jer su pripadnici BIA, kako saznajemo, već duže vreme pratili šest osoba za koje se verovalo da imaju kontakt s Karadžićem, odnosno da znaju gde se krije i kako. To upućuje na zaključak da je Karadžićevo hapšenje bilo pripremano još u vreme dok se na čelu BIA nalazio Rade Bulatović.
Predavanje u Novom Sadu
Kako se ispostavilo, bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić praktično se nije ni krio, već se slobodno kretao po Srbiji, zaštićen novim identitetom, izgledom i profesijom. Kao "neuropsihijatar iz Beograda Dragan Dabić", Karadžić je 12. aprila ove godine održao i predavanje u novosadskom kulturnom centru "Orfeus", u ulici Ilije Ognjanovića, gde je pred petnaestak slušalaca govorio o "Istosti tihovanja i meditacije". Predavanje je održano u okviru akcije "Zdrav život je srećan život", koju je organizovao "Pokret za zdraviju Srbiju", a doktora Dabića je novosadskoj publici predstavio urednik časopisa "Zdrav život" Goran Kojić, koji je objavljivao njegove tekstove.
Među onima koju su se našli u publici bio je i vlasnik knjižare "Velika-mala knjiga" Radmilo Mulić. Po njegovim rečima, ni u najluđim snovima ne bi pretpostavio da je tom prilikom govorio sâm Karadžić. Mulić nadalje kaže da je u "Orfeus" te večeri došao radi promocije knjige, koja je takođe bila predstavljena publici.
– Ne sećam se tačno šta je sve govorio čovek koji je predstavljen kao doktor Dabić. Tamo sam došao svojim poslom, poslom knjižara. Kako je "Zdrav život" objavio nekoliko knjiga na temu alternativne medicine američkih autora, ja sam posetio "Orfeus" radi toga, interesujući se za domaće izdanje knjige "Tajne" jednog stranog autora – ispričao je juče za naš list Radmilo Mulić. On se priseća da su u publici bili obični ljudi, čitaoci, odnosno "obična publika".
– Nisam, naravno, ništa pomislio niti primetio ništa čudno u vezi s tim čovekom koji je, između ostalih, sedeo pri predstavljanju tog časopisa. Šokiran sam saznanjem da je to bio Radovan Karadžić – dodaje Mulić.
Sve veštine doktora Dabića
Nastup u "Orfeusu" bilo je pretposlednje javno pojavljivanje Karadžića pod lažnim imenom. Poslednji put, dr Dabić je javno govorio na Trećem festivalu "Zdravog života", koji je, pod pokroviteljstvom Javnog preduzeća Ada Ciganlija, održan od 23. do 25. maja ispred restorana "Jezero". On je u petak, 23. maja, od 16 sati do 16.45, u okviru teme "Hoću da znam" govorio "Kako negovati sopstvene energije".
Neuropsihijatar Dragan David Dabić, što je potpuna verzija njegovog lažnog imena, bavio se lečenjem alternativnim metodama, a imao je i svoj veb-sajt – www.psy-help-energy.com. Prema onom što piše na sajtu, Karadžić se bavio podmlađivanjem i prolepšavanjem kvantnom energo-kozmetikom, što je, kako navodi, najzdravija i najbezbednija nega lica. Imao je i tretmane za bolna stanja i sindrome, te pomagao sportistima u ostvarivanju boljih rezultata i produženju karijere. Nudio je i antistres programe za poslovne ljude i biznismene, a prodavao je i bioenergetski aktivni nakit. Karadžić se bavio merenjem i uklanjanjem štetnih zračenja, kao i obukom budućih bioenergetičara. Na sajtu se, međutim, ne navodi njegova adresa, već samo brojevi telefona – 064/39-33-095 i 062/18-77-484. Sajt nudi i čet opciju, što znači da su pacijenti s Karadžićem mogli i da razgovaraju putem globalne mreže, a mogli su i da mu šalju elektronsku poštu na adresu dddavid@psy-help-energy.com.
Slobodno se kratao do 1997. godine
Koliko je dugo Karadžić koristio lažni identitet i kakva je lična dokumenta posedovao – zvanično nije saopšteno. Kao Radovan Karadžić, on se u javnosti poslednji put pojavio u leto 1996. godine, na jednom skupu u okolini Han Pijeska. Malo pre toga gostovao je i na Srpskoj televiziji (u banjalučkom studiju), kada je detaljno govorio o modelu privatizacije u Republici Srpskoj. Nedugo zatim povukao se iz javnog života (na osnovu sporazuma s američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom), a dužnost predsednika Republike Srpske prepustio je Biljani Plavšić. Pouzdano se zna da je Karadžić boravio u svojoj kući na Palama sve do 1997. godine i da snage NATO-a u BiH (koje su tada imale oko 50.000 ljudi) za sve to vreme nijednom nisu ni pokušale da ga uhapse.
Biljana Plavšić je u svojoj prvoj knjizi, "Svedočim" potvrdila da se s Karadžićem sastajala i posle njegovog povlačenja iz javnosti. Prema saznanjima našeg lista, svi sastanci srpskog vođstva u BiH u to vreme održavani su u istočnom delu Republike Srpske upravo zbog toga da bi im prisustvovao i Radovan Karadžić. Kako smo saznali na Palama, Karadžić se povremeno pojavljivao u tom mestu sve do početka 1998. godine, otkad ga više niko nije video.
Za sve to vreme, na snazi je bila optužnica protiv njega koju je podiglo tužilaštvo Haškog tribunala.
Optužnica
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. U optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući s drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin s ciljem obezbeđivanja kontrole na područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i znatno smanjio broj tamošnjeg nesrpskog stanovništva. Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali počinili su zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.
Kako je saopšteno, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka – odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.
U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba. Ratnom vođi stavlja se na teret i bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je prouzrokovalo ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i decu.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara osobama koje pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Životni put Radovana Karadžića
Radovan Karadžić rođen je 19. juna 1944. godine u selu Petnica kod Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo. U Sarajevo je došao 1960. godine, gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je specijalizirao iz oblasti psihijatrije. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija, u junu 1968. isticao se vatrenim govorima s krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je od državnog novca sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine otišao je u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Koševu. U tom periodu radio je i kao psihijatar u Fudbalskom klubu "Sarajevo".
Javno je počeo da se bavi politikom 1990. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku u Bosni i Hercegovini. Na osnivačkoj skupštini SDS-a, 12. jula u sarajevskoj Skenderiji, izabran je za prvog predsednika stranke, a nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH, 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, postaje njen prvi predsednik. U aprilu 1992. odlazi na Pale, odakle rukovodi novoformiranom državom sve do 30. juna 1996. godine, kada je pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RSp Biljanu Plavšić i povukao se s mesta predsednika SDS-a i iz javnog života.
Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968), "Pamtivek" (1971), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze djetinjstva". Od Saveza pisaca Ruske Federacije dobio je književnu nagradu "Mihail Šolohov" za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen s kojom ima ćerku Sonju i sina Sašu.
Potvrđeno pisanje Građanskog lista
Naš list je u svom izdanju od 13. juna preneo informacije dobijene iz srpskih obaveštajnih službi, prema kojim su obaveštajci na tragu preostale trojice haških optuženika. Tekst nosi naslov "Najtraženiji Srbi uskoro u Hagu", a hapšenje Karadžića potvrdilo je pouzdanost naših saznanja.
Posle Karadžića, na slobodi su još general Ratko Mladić i nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.
Preuzeto sa sajta gradjanski.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari