Oduševljenje u Briselu samo Holandija uzdržana

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 22. jula – Savet ministara Evropske unije pozdravio je danas hapšenje Radovana Karadžića „optuženog u Hagu za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine” ističući da je to „važna etapa u približavanju Srbije i Evropske unije”. Ministri nisu danas odlučivali o aktiviranju Prelaznog sporazuma i početku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji su uslovljeni punom saradnjom sa Haškim tribunalom. O tome će se, kako su objasnili, odlučivati na nivou ambasadora – stalnih predstavnika u EU, takozvanom Koreperu.

U pojedinačnim izjavama oni su različito reagovali na ovaj događaj i mogućnost da bude aktiviran Prelazni sporazum potpisan između Srbije i EU. Najveću dozu uzdržanosti, kako se i očekivalo, iskazao je Frank Timermans, holandski ministar za evropske poslove, koji je na današnjem zasedanju zamenio Martina Verhagena, šefa holandske diplomatije.

– Sačekajmo najpre da Karadžić bude izručen Hagu, zatim da vidimo da li će izveštaj glavnog haškog tužioca Bramerca biti pozitivan, a zatim ćemo o tome raspravljati na Koreperu. Bramercov izveštaj nije obavezujući, a podsetiću da se dvojica optuženika (Goran Hadžić i Ratko Mladić) još nalaze na slobodi – izjavio je Timermans i objasnio da je Holandija za to „da se ide korak po korak”.

U zaključcima Saveta navodi se da „taj razvoj događaja pokazuje opredeljenost nove vlade u Beogradu da doprinese miru i stabilnosti u regionu Balkana”.

„Savet ohrabruje Vladu Srbije da nastavi tim putem. Savet podseća na zaključke Saveta EU od 19. i 20. juna 2008. godine u kojima se ističe da Srbija može da ubrza napredak na putu približavanja EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim budu ispunjeni neophodni uslovi”, stoji u tekstu.

Savet je „ohrabrio novu Vladu Srbije da održava pozitivne odnose sa EU i njenim državama članicama i da razvija konstruktivan odnos prema naporima EU da doprinese miru i stabilnosti u regionu Balkana. Savet takođe ponavlja svoju privrženost dijalogu o liberalizaciji viznog režima sa Srbijom i poziva novu vladu da se usredsredi na punu primenu kriterijuma koji se nalaze u mapi puta”, stoji u Zaključcima.

Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova i predsedavajući Saveta ministara, istakao je da je „nelogično da Srbija tuži države EU Međunarodnom sudu pravde zbog priznanja nezavisnosti Kosova i istovremeno želi da bude partner sa njima”.

Na pitanje da li to znači da će tražiti od Srbije da povuče odluku, Kušner je potvrdio da je to već zatražio od Vuka Jeremića.

Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer ocenio je da je hapšenje Karadžića prekretnica u istoriji odnosa između Srbije i Unije.

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt kazao je da je hapšenje Karadžića „bio veoma važan korak, ali ne i jedini koji treba preduzeti”, ističući da bi trebalo da usledi hapšenje generala Ratka Mladića.

On je dodao da je iznenađen brzim delovanjem nove srpske vlade u ispunjavanju međunarodnih obaveza i da očekuje pošteno suđenje Karadžiću. Haško tužilaštvo ne bi trebalo da ponovi greške iz procesa protiv Slobodana Miloševića, smatra Bilt. On je napomenuo da je Karadžić trebalo da bude uhapšen još pre 13 godina u Bosni, ali je objasnio da „NATO nije imao političku volju da to učini”.

Aleksandar Stub, ministar spoljnih poslova Finske, kazao je da „ima još nekoliko zločinaca koje treba uhapsiti kako bismo mogli da napredujemo”, dok je Kinga Gonc, mađarski šef diplomatije, ocenila da bi „sledeći korak trebalo da bude hapšenje Ratka Mladića”.

Prema rečima Aleksandra Vondre, češkog šefa spoljnih poslova, hapšenje Karadžića je „dokaz da srpska vlada stvarno upravlja državom”, što „približava Srbiju evropskoj perspektivi”.

Lazar Komanesku, rumunski ministar spoljnih poslova, naglasio je da je Srbija dokazala punu saradnju sa Haškim tribunalom i da treba aktivirati Prelazni sporazum i ratifikaciju SSP-a.

Karel de Guht, belgijski šef diplomatije, najavio je da će povodom predloga o aktiviranju Sporazuma njegova zemlja nastupiti sa zajedničkim stavom na nivou Beneluksa.

Prvo zasedanje Korepera zakazano je za sutra, a još jedan susret ambasadora predviđen je najkasnije do 29. jula, posle čega će nastupiti letnja pauza u radu zbog godišnjih odmora u trajanju od šest nedelja.

-----------------------------------------------------------

Ren i Solana za aktiviranje Prelaznog sporazuma

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 22. jula – Vest o sinoćnjem hapšenju Radovana Karadžića naišla je na jednoglasno, na trenutke čak euforično, odobravanje ovde u Briselu, a povodom ovog događaja oglasili su se svi političari Evropske unije najvišeg ranga. Prema njihovim izjavama, hapšenje Karadžića je dokaz da je nova Vlada Srbije rešena da potvrdi svoju proevropsku orijentaciju i dovoljan razlog da Prelazni sporazum koji je Srbija potpisala 29. aprila bude aktiviran. Za njegovo aktiviranje i istovremeno „odmrzavanje” Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju založili su se Oli Ren, evropski komesar za proširenje, i Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Oni su se danas sastali sa Vukom Jeremićem, ministrom spoljnih poslova Srbije, i izrazili nadu da će srpske vlasti uskoro okončati saradnju sa tribunalom i da će uhapsiti generala Ratka Mladića.

„To je veoma dobra vest, svi su vrlo srećni. Danas želim da čestitam Vladi Srbije”, kazao je Havijer Solana povodom hapšenja Karadžića neposredno pred početak zasedanja Saveta ministara. Solana je ocenio da su srpske vlasti pokazale spremnost da „u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom” i naglasio da „ima još nekih koji su još u bekstvu, a koji bi trebalo da se nađu pred tribunalom”.

Visoki predstavnik EU kazao je još da je „gotovo siguran” da će izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca tribunala, potvrditi da Srbija „u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji”.

Iako Solana nije mogao zasigurno da potvrdi da će hapšenje Karadžića odmah omogućiti primenu Prelaznog sporazuma i „odmrzavanje” Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, on je izrazio nadu da će se to uskoro dogoditi.

„Veoma se nadam da će saradnja koju je Vlada Srbije pokazala omogućiti tužiocu da kaže, u to sam siguran, da saradnja sa Hagom ide u dobrom pravcu. Moramo da razgovaramo sa tužiocem, ali sam skoro siguran da postoji puna saradnja”, kazao je Solana.

Odgovarajući na pitanje da li postoje informacije o tome gde se nalazi Ratko Mladić, Solana je rekao da za sada postoji samo volja koju je Vlada Srbije juče iskazala.

Oli Ren je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vukom Jeremićem najpre pozdravio hapšenje Karadžića rečima da „je Srbija time pokazala da želi da zatvori ovo poglavlje i zaboravi na nacionalističku prošlost”. Ren je preneo stav Evropske komisije da bi sada Prelazni sporazum trebalo da stupi na snagu i potvrdio da će to biti predlog Komisije za sastanak ambasadora EU (Koreper) koji bi trebalo da odluče o aktiviranju sporazuma. Koreper će se sastati dva puta do 29. jula.

„Srbija je danas mnogo bliža tom cilju nego što je bila u ponedeljak. Sa tačke gledišta EK mislim da treba da počnemo da primenjujemo Prelazni sporazum koji se tiče trgovinskog dela SSP-a. Pored ostalog i zbog toga da bismo pomogli Srbiji na putu evropskih integracija”, kazao je Ren.

Jeremić je istakao da Srbija veruje da je moguće da stekne status kandidata do kraja 2008. ili najkasnije do polovine 2009. godine.

„Što se tiče političkog uslova, to je saradnja sa tribunalom u Hagu. Mislim da je nova Vlada Srbije dokazala da je ozbiljna u ispunjavanju ove naše međunarodne i domaće obaveze. Mislim da smo pokazali koliko smo ozbiljno posvećeni međunarodnom pravu”, kazao je Jeremić.

Odgovarajući na novinarska pitanja Jeremić je istakao da je prethodna vlada u Beogradu sa Vojislavom Koštunicom na čelu takođe bila za punu saradnju sa Hagom. On je takođe naglasio da su evropske integracije i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta podjednaki prioriteti sadašnje vlade i odbacio svaku mogućnost trgovine Kosovom zarad bržeg pristupanja EU.

„Nećemo se odreći ni milimetra svoje teritorije”, bio je izričit Jeremić.

Srpski ministar je potvrdio da će Beograd vratiti ambasadore u zemlje EU koje su priznale Kosovo, ali je naglasio da su pitanja evrointegracija Srbije i statusa Kosova odvojena, u čemu se složio sa komesarom Renom.

Vladimir Jokanović

[objavljeno: 23/07/2008]