Karadžićeva potreba za pažnjom

Radovan Karadžić, najtraženiji haški begunac, pojavljujući se u javnom životu i gostujući i na posećenim tribinama, pokazivao je dozu egzibicionizma, smatraju pojedine njegove kolege, psihijatri. Pitanje je da li je Karadžić mogao sam tako uverljivo da se preruši i da kreira izmišljenu osobu ili su mu u tome pomagali ljudi iz srpskih tajnih službi koji su mu bili naklonjeni.

Iako je bio jedan od najtraženijih haških begunaca i za informacije o njemu je ponuđena nagrada od pet miliona evra, Karadžić se, kao doktor Dabić, svakodnevno susretao sa ljudima. Dok ih je lečio bio je u vrlo bliskim kontaktima s ljudima, bez straha da će biti otkriven i uhapšen.

Psihijatri i psiholozi sa kojima smo razgovarali smatraju da način njegovog novog života pokazuje veliku dozu egzibicionizma. Leposava Kron, psihologinja i direktorka Instituta za kriminologiju, kaže da je Radovan Karadžić samo promenio svoj izgled, ali ne i psihološki identitet.

"On je promenio socijalni identitet i fizički identitet, ali nije promenio psihološki identitet. On je ostao to što jeste. Sve to postoji, on nije sad postao homo duplex ili multiple personality. On sve vreme vrlo dobro zna ko je", kaže Leposava Kron.

Karadžić je pod imenom Dragan Dabić održao i niz predavanja, između ostalog, u Novom Sadu, Kikindi i u Beogradu. Na predavanjima je Karadžića, odnosno Dabića, slušalo između 200 i 400 ljudi.

"Ono što je moja pretpostavka je da je čovek koji je toliko ekstremni ekstrovert, kome su toliko potrebni drugi ljudi i aplauzi, on u jednom trenutku može sam doneti odluku da mu je javni život nešto što je neopodno," objašnjava ona.

"Za njega je neka vrsta psihološkog samoubistva ukoliko nema publiku, njemu su aplauzi potrebni. Tako da, njemu je to potrebno, ja mislim da je on zaista uživao u toj ulozi", kaže Kronova.

U medijima su se pojavile i slike koje ukazuju da je Karadžić u svom paralelnom životu imao saputnicu, koju je stalno vodio sa sobom.

Psihiloginja Tijana Mandić smatra da je, uzimajući lik Davida Dabića, Karadžić pokušavao da potisne svoju ratnu prošlost, kako bi mogao i dalje da veruje da je heroj i da je spasavao ljude.

"Postoji hipoteza da je prosto iznegirao tu fazu svog života, da je iznegirao fazu rata i pojavio se kao on od pre, uz veliku pomoć svojih prijatelja, je l’", kaže Mandićeva.

"I to je još pre radio, pre nije išao u to ezoterično, sad je dodao i to guru izdanje. Mehanizam negacije može da bude toliko jak da, kad ja zabijem glavu u pesak, verujem da me ni vi ne vidite", kaže ona.

"David je vrlo često ime za psihoterapeuta, a sad otišao je malo više u religijsku stranu, to je nešto što ne očekujem, ali ta zanimanja, za alternativnu terapiju, to je radio i 80-ih, tu nema ništa novo", kaže Tijana Mandić.

"Sve te nove stvari su njega zanimale i 80-ih u Sarajevu, meni je to vrlo interesantno. Bio je čovek-psihijatar, a posle čovek-ratnik i meni je to vrlo prirodno da se vrati u ono što je radio. Meni je mnogo gore i neshvatljivije kako je od ovog čoveka postao čovek-ratnik", kaže ona.

Uprkos dobrom prerušavanju, u kome je Karadžiću svakako pomoglo i dobro poznavanje ljudi, s obzirom na to da je i on psihijatar, Karadžić je, prema rečima njegovog advokata, nakon hapšenja tražio da ga obriju i ošišaju, čime je povratio svoj pređašnji identitet. On će se takav pojaviti u sudnici Haškog tribunala.

Ko je pomogao Karadžiću

Pitanje je da li je Radovan Karadžić mogao sam tako uverljivo da se preruši i da kreira izmišljenu osobu ili su mu u tome pomagali ljudi iz srpskih tajnih službi koji su mu bili naklonjeni.

Novinar Miša Brkić misli da su priču o Karadžiću koji se sam krije po šumama i planinama svojevremeno plasirale u javnost tajne službe, kako bi se u isto vreme sakrio njegov izmišljeni identitet lekara koji može slobodno da šeta gradom.

Karadžić kao Dabić "Ja mislim da, zbog toga što je on bio najtraženiji haški optuženik, sam nije mogao da napravi lik Davida Dabića i da ga pusti u javni život", kaže Brkić.

"Dakle, to je ipak morala da bude služba koja će mu osmisliti novi stajling, služba koja će mu naći gde će da ordinira, da se bavi nekakvom privatnom lekarskom praksom, služba koja će mu naći novine gde će da ima svoju kolumnu, a da niko ne pita izvinte ’ko ste vi’", smatra on.

Brkić smatra da nije bilo političke volje u Srbiji da se Karadžić ranije uhapsi. Onog trenutka kada je politička volja promenjena, Karadžić je i uhapšen, zaključuje Brkić.

"Vi se sećate da je prvi čovek BIA izjavio da u Srbiji ne postoji politička volja da se haški begunci uhapse. U takvim okolnostima Karadžić je mogao i da sedi u kafani i da ide na fudbalske utakmice i da sedi na tribinama", podseća Brkić.

"Ono što je meni prvo upalo u oko to je odmah posle hapšenja Karadžićevo okruženje, koje je odmah krenulo sa pričom da je on bio samostalni kameleon, da je slobodno živeo i kretao se samo zato što je sam izmislio svoj identitet", kaže Brkić.

"Naravno da je ta teorija vrlo brzo napukla onog trenutka kad je specijalni tužilac Vukčević rekao da su oni pratili njegove jatake i tako su došli do njega, kada je Gradsko saobraćajno reklo da ne postoji nikakav David Dabić sa pretplatnom mesečnom kartom GSP-a i kad je ministar zdravlja rekao da ni u jedan spisak nije upisan lekar sa tim imenom i prezimenom, ni u jednoj ordinaciji", kaže Brkić.

"Dakle, ta želja da se on pokaže kao samostalac koji je sam izgradio svoj identitet je bila potrebna da bi se prikrila osnovna stvar - da je identitet Davida Dabića izmislila neka služba, neka moćna služba, koja je imala tu mogućnost da mu omogući da se on slobodno kreće po Beogradu, da vas nagazi u gradskom prevozu, a da ga vi ne prepoznate i ne uzmete pet miliona dolara raspisane nagrade ili da sedi na tribinama potpuno opušteno i priča šta hoće da priča", kaže on.

U pitanju je optuženik za genocid, begunac, čovek za kojim tragaju sve svetske tajne službe, koji je od Srbije i naroda napravio loš imidž", podseća Brkić.

"Ovo je samo prolazna epizoda i dokaz kako neke službe znaju da se igraju kreativno i u tom smislu je David Dabić dominira javnim mnjenjem, ali javnost ne vidim da reaguje", zaključuje Brkić.

Optužnica Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Otkud novac za skrivanje

Tokom trinaest godina skrivanja Radovana Karadžića, u javnosti su se mnoga ubistva i otmice u Srbiji i Bosni i Hercegovini povezivala sa tajnim službama i kriminalnim grupama koje su, navodno, finansirale ovog haškog begunca.

Dok Kosta Čavoški tvrdi da se Karadžić sve vreme sam izdržavao bez bilo kakve pomoći, novinar nedeljnika “Vreme” Filip Švarm veruje da je Karadzić počeo sam da zarađuje za život tek pošto su ga njegovi finansijeri ostavili na cedilu.

Godinama su mediji iz pouzdanih izvora ukazlvali na to da su se pojedina ubistva, obračuni, kao i otmice - događali u organizaciji mreže ljudi koji su bili povezani sa skrivanjem haških optuženika.

Prvi političar koji je javno ukazao na to da su se pojedine otmice dogodile da bi se finansirao Radovan Karadžić bio je Čedomir Jovanović, koji je ovu informaciju izrekao pred anketnim odborom Skupštine Srbije 2004. godine.

Da je Radovan Karadžić 13 godina zarađivao za život tako što je držao predavanja o tihovanju, pisao za časopis i radio kao lekar u ordinaciji, potvrdili su i njegovi advokati. Oni kažu da je Radovan Karadžić sam zarađivao za život.

Novinar Filip Švarm, međutim, ne veruje da je Karadžić sve ove godine mogao da živi samo od novca koji je zaradio držeći predavanja o tihovanju.

“Kao ‘beli mag’, on je nesto zarađivao, ali to se, kako vidimo, dešavalo poslednjih godina, a pitanje je šta je bilo pre toga. Od čega je on pre toga ziveo? Meni se čini da je on postao ‘beli mag’ kada je ostao prepušten sam sebi, kada su ga njegovi ‘sponzori’ ostavili na cedilu. On je počeo da radi jedinio što zna, čovek je psihijatar, tako postade beli mag”, kaže Filip Švarm iz nedeljnika "Vreme".

Švarm objašnjava da je Karadžić, očigledno, imao dobro organizovanu obaveštajnu službu, ali i logističku mrežu, koja je bila zadužena za širenje lažnih informacija tokom 13 godina njegovog skrivanja. Za te usluge, kako kaže, bio je potreban novac.

Ovakve okolnosti iskoristile su i mnoge kriminalne grupe koje su, navodno, prikupljajući novac za Karadžića, reketirale mnoge poslovne ljude u Bosni i Srbiji.

Odbijao da govori pred kamerama

Radovan Karadžić koji se krio iza imena Dragan David Dabić počeo je javno da nastupa krajem prošle godine na tribinama o zdravom životu, ali nije dozvoljavao da ga kamere snimaju dok govori.

Jedna od prvih na kojoj je snimljen održana je u januaru ove godine u Kikindi. Snimci koji su juče obišli svet, a na kojima se vidi Radovan Karadžić, snimljeni su u Sali kikindskog Doma omladine tokom tribine posvećene zdravom životu.

Domaćini tribine nisu mogli pretpostaviti da je doktor Dabić, u stvari, haški begunac Radovan Karadžić.

Zanimljivo je da su novinari, koji su došli da snimaju tribinu, pokušali da snime razgovor sa Dabićem. On je to odbio, ali niko ni u bliskom razgovoru s njim nije mogao pretpostaviti da pred njima stoji Radovan Karadžić.

Karadžić je, nakon tribine u Kikindi, imao još nekoliko javnih nastupa, ali ni tada niko od prisutnih nije posumnjao da se iza imena Dragana Dabića krije Radovan Karadžić.

Komentari: 28