Karadžić pod svojom slikom svirao gusle

"Mnoge pesme je znao,smejao se i zamolio nas da ih ponovimo. Onda je otvorio svoj rokovnik i zapisivao pesme. Zatim je uzeo gusle i sam zasvirao. Nije pevao", rekao je Miško Kovijanić, vlasnik kafanice "Luda kuća" u Novom Beogradu, u kojoj je Radovan Karadžić, poslednjih godinu dana, bio čest gost.

U "Ludoj kući", čaša crnog vina čeka Karadžića, rekao je našem reporteru vlasnik kafane.

Radovan Karadžić došao je ovde prvi put pre godinu i po dana. I ovde se predstavio kao Dragan David Dabić.

Pitao je da li može da uđe. Seo je u separe sa guslarima, pričao sa prisutnima i slušao gusle.

Niko nije ni slutio da je to bivši lider bosanskih Srba, kaže Kovijanić.

"Nikada ne bih ni pomislio da je to on. Bio sam šokiran preksinoć kad sam čuo da je uhapšen, a juče, kad su objavili njegovu fotografiju... Odmah su počeli da zvone telefoni. Ovde su samo stalni gosti, svi su ga prepoznali," nastavlja priča Kovijanić, na koju se nadovezuju šanker i gosti iz kraja.

Svi su u "Ludu kuću" krenuli istog momenta kada su na televiziji videli fotografije. Do juče nisu ni znali da im je Karadžić živeo u komšiluku.

"Ko bi pomislio da je to on. Ima sedu bradu, uvek sa naočarima i crnim šeširom, elegantan. To veče, kad je prvi put svratio, rekao je da je doktor alternativne medicine, da se zove David Dabić. Pio je šljivovicu," prokomentarisao je vlasnik restorana. 

"Sedeo je tu celo veče, bio je oduševljen pesmama, neke je zapisivao u rokovnik. Pitao me je odakle sam i tad sam i seo pored njega, tu u separe, preko puta njegove slike. Sada kad se setim, ne mogu da verujem da je prvo što sam mu ispričao bilo da sam iz sela koje je kilometar dalje od kuće u kojoj je rođen Radovan. Pokazao sam mu i sliku mog sela Pošćenja, koje je odmah pored njegove rodne Petnice. Bio je oduševljen toliko da sam mu na kompjuteru odmah pustio film o durmitorskom kraju", priča Kovijanić.

Gostima je ostavljao svoje vizitkarte, na kojima je pisalo D. D. Dabić. Nije mnogo pričao, ali je umeo da časti goste jelom i pićem.

"To veče, sećam se, svima u kafani je rekao: Deco moja, vi ste srpsko bogatstvo i uvek negujte gusle i tradiciju. Onda je tražio gusle. Odsvirao je jednu pesmu. Nije pevao, nekako je bio potresen. Odlično je svirao, molili smo ga da nastavi, ali nije hteo. Bio je tu celo veče i posle je ponekad umeo da svrati. Uvek je sedeo tako da gleda u svoju i Mladićevu sliku. Poslednji put je bio ovde pre dva meseca", prisetio se Kovijanić.

"Šta sada da kažem, žao mi je što nisam znao da je to on. Puno ga poštujem," kaže Kovijanić. Njegova supruga koja vodi prodavnicu pored kafane kaže da je Radovan kod njih kupovao hleb, jogurt, voće i povrće.

"Nije trošio puno para. Kupovao je samo za danas, ali je uvek uzimao balon vode od pet litara. Tako smo ga svi i zapamtili. Umeo je i da popriča sa nama, ali samo kad unutra nije bilo drugih mušterija," priča Kovijanićeva supruga. U tom momentu, komšija zove na telefon, kaže Radovan je živeo tu pored njegove zgrade.

Živeo je u ulici Jurija Gagarina 267, na trećem spratu.

Zbog izgleda, kose, načina oblačenja, komšije su mislile da je neki umetnik, a pojedini su ga mešali sa Zafirom Hadžimanovim.

"Ja sam mislila da je on neki slikar, tako je izgledao. Uvek se prvi javljao i bio je veoma ljubazan", kaže jedna gospođa iz zgrade.

"Ja sam ga jednom pozdravio. Mislio sam da je Hadžimanov, onda sam rekao, oprostite pogrešio sam", priča komšija.

"Živeo je tu nekih godinu dana. Bože, pa da, to je on, sigurno. Živeo je negde gore, ne znam tačno na kom spratu", priča vlasnica stana u prizemlju.

Vrata naredna tri stana zatvorena su nam istog momenta, kada smo im pokazali fotografiju Karadžića. Dvoje starijih stanara uporno su tvrdili da se u njihovoj zgradi nijedan stan ne izdaje i da "gospodina sa slike nikada nisu videli".

I ko vam je samo to dojavio? - tražili su odgovor.

"Jeste. Tu je bio. U stanu 19. To je stan Maksimovića. Brata i sestre. Ona živi u Zemunu a on u Italiji. Jeste, videla sam ga pre mesec dana, bio je sa nekom devojkom. Sad sam ga prepoznala na slici, na TV-u, pet minuta pre nego što ste mi pozvonili na vrata", kaže stanarka sa drugog sprata zgrade iz koje se Karadžić iselio dan pre nego što je uhapšen.