Gde je Holbrukov potpis

BEOGRAD - Hapšenjem Radovana Karadžića prekršen je sporazum Karadžić - Holbruk, jer je prvi predsednik Republike Srpske živeo u skladu s tim sporazumom, u kom je najbitnija tačka da je Karadžić izuzet iz nadležnosti Haškog tribunala - kaže za Glas Vlado Nadaždin, šef kabineta nekadašnjih ministara Jugoslavije za inostranih poslova SRJ Milana Milutinovića i Vladislava Jovanovića.

Nadaždin već godinama tvrdi da je sporazum Karadžić-Holbruk potpisan 1995. pred Dejtonsku konferenciju, kao i da je on video taj dokument. Nakon Karadžićevog hapšenja, neki su odmah doveli u sumnju postojanje tog dokumenta. A samo od sebe se nametnulo pitanje: hoće li Karadžić, ukoliko sporazum stvarno postoji i on ima svoj primerak, njime „mahati“ na suđenju u Hagu?

Sporazum je, da podsetimo, sklopljen potpisom Karadžića i tadašnjeg pomoćnika državnog sekretara Amerike za Evropu Ričarda Holbruka. Nadaždinovo svedočenje upućuje na zaključak da je hapšenjem dogovor prekršen, naročito zbog toga što veliki broj stručnjaka tvrdi da je u akciji hapšenja, osim pripadnika domaćih tajnih službi, učestvovao i veći broj stranih agenata, među kojima je bilo i Amerikanaca i Britanaca.

Nadaždin već duže vreme tvrdi da je ugovor sačinjen u četiri primerka i da je jedno vreme bio u Ministarstvu inostranih poslova Jugoslavije, ali da ne zna da li je potpisan na Palama ili u Sarajevu. On je više puta ponovio i da Holbruka treba pitati gde se taj sporazum nalazi.

EVO TI 600.000 DOLARA, OBEZBEĐENJE, SAMO IDI

Karadžić je navodno sporazumom bio obavezan da podnese neopozivu ostavku na sve državne i partijske funkcije, kao i da do nje ni o čemu ne odlučuje, kao ni da utiče na druge da to učine ako je reč o ratnim operacijama u BiH, dislociranju civila, međunarodnim vojnim, privrednim, bezbednosnim ugovorima i regionalnim integracijama. Osim toga, podrazumevalo se da ne daje intervjue, ili bilo kakve izjave lično ili preko posrednika, kao i da ne objavljuje publikacije političke i društvene problematike. Uz to, tvrdi se, sporazumom je predviđeno da ne napušta Srpsku, kao i teritoriju SRJ. S druge strane, vlada SAD se obavezala da neće uticati na rukovodstvo SDS-a u smislu rasformiranja i ukidanja njene autonomije, a u isto vreme da će Karadžiću dati 600.000 dolara. Osim još nekih obaveza koje su pomenute, Amerikanci su Karadžiću na raspolaganje stavili ne manje od šest ljudi koji bi bili njegovo fizičko obezbeđenje, a i morali su da ga obaveštavaju o svakom eventualnom narušavanju njegove bezbednosti. Na kraju se dodaje i da je sporazum trajan.

- Dokument ima nekoliko tačaka. U zaglavlju je predsednik Republike Srpske, kabinet predsednika, u levom uglu je potpis Radovana Karadžića, a u desnom Holbruka. Najvažnija tačka, od njih tri ili četiri, jeste da Haški tribunal nije nadležan za Radovana Karadžića - ponovo naglašava Nadaždin. On je, inače, pre nekoliko meseci morao da da izjavu i Specijalnom tužilaštvu Srbije za ratne zločine, koje je ispitivalo osobe koje imaju saznanja o ugovoru Karadžić-Holbruk.

- Karadžić nije ni prvi ni poslednji koga su Amerikanci pustili niz vodu. Imate takve sporazume i sa nekim latinoameričkim predsednicima koji na kraju nisu ispoštovani. Pa ni Dejtonski sporazum ne predviđa našu međunarodnu obavezu izručivanja Hagu. Ne pominju se ni hapšenja, ni Hag - uopšte. Postoji tačka osam koja samo kaže da se ugovorne strane obavezuju da razmenjuju saznanja o kretanju ratnih zločinaca. Međutim, nestao je original Dejtonskog sporazuma iz saveznog Ministarstva za inostrane poslove - objašnjava za Glas Nadaždin i podseća da je prošle godine bilo reči o tome da se ne traga toliko za Karadžićem, koliko za njegovom arhivom.

Naravno, nije samo otvoreno pitanje hoće li Karadžić moći da sporazum sa Holbrukom iskoristiti za svoju odbranu, nego - i kako bi to Tribunal prihvatio. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić upozorava:

- Bojim se da sporazum Karadžić - Holbruk više uopšte ne postoji. Možda je nekad postojao, ali čak i ako se to dokaže, pa i da ga Karadžić pokaže na suđenju, takav potez bi se verovatno smatrao opstrukcijom. Jer, ne može nijedan pojedinac, pa ni Holbruk, da potpiše nešto u ime cele zemlje. To je mogao da bude i neki usmeni dogovor, isto kao kada bi predsednik države obećao nekom nešto. Međutim, to ne znači apsolutno ništa - uverava Škulić.

Sličnog mišljenja je i advokat Toma Fila, koji dodaje da je video jednom prilikom jedan papir sporazuma.

- Mislim da sporazum više ne postoji, ali zaista to ne mogu da tvrdim, s obzirom na to da sam video nacrt koji nije bio potpisan. Bez obzira na to da li tog papira ima ili nema, od kada je podignuta optužnica, nemoguće ga je iskoristiti. Tu odluku može da promeni samo Haški tribunal - rekao je Fila.

Da je Amerikancima sve dopušteno i da rade šta im je volja, tvrdi Jovo Đogo, penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske i prvooptuženi u procesu takozvanim jatacima haškog optuženika Ratka Mladića.

- NJih ništa ne može da obaveže, pa ni Radovanov sporazum sa Holbrukom. Mogli su da se dogovore sa Karadžićem, kao što verovatno jesu sa Miloševićem, i da ne ispoštuju ništa što se njima ne sviđa. Milošević nije rekao sve što zna, verovatno očekujući da će biti ispoštovan, a ništa nije dobio. Sličnu takvu situaciju očekujem i u Karadžićevom slučaju - zaključuje Đogo

Autor:

Dejan Baić