Rebalans budžeta šansa za ispunjenje svih "muzičkih želja"

Narodna banka Srbije objavila je da će bazna inflacija u ovoj godini biti iznad ciljanog okvira, u koji se može vratiti sredinom naredne godine, ali samo ukoliko se u lečenju inflacije monetarnoj terapiji pridruži restriktivna fiskalna politika. Ako se to ne dogodi, umesto ublažavanja, i u 2009. godini treba računati na pooštravanje monetarne politike. O razlozima zbog kojih je već sada uputio ovakvo upozorenje za Danas govori Radovan Jelašić, guverner NBS.

- Više nema nikakvih izgovora za vođenje nedovoljno odgovorne fiskalne politike i dok se svetu, pa i našim građanima, još može objašnjavati da Srbija ima velikih problema u lociranju haških begunaca, nikome se ne može objasniti šta nas i dalje sprečava da vodimo odgovorniju fiskalnu politiku. Od MMF-a do svetskih rejting agencija, od EBRD-a do strateških investitora, apsolutno svi sa kojima je NBS u kontaktu, upravo to navode kao ključni problem sa stanovišta održavanja makroekonomske stabilnosti. Ne sporim političarima pravo da u predizbornim kampanjama stiču poene na raznim obećanjima, ali smatram da je neodgovorno prema zemlji, građanima, privredi, budućnosti da se "preko kolena" sprovode mere za koje se iz aviona vidi da su loše i da će svima naneti štetu. Nije problem da se za isplatu povećanih penzija do kraja ove godine dodatno isplaćuju po tri milijarde dinara mesečno, ali taj potez u 2009. automatski znači i dodatnu budžetsku obavezu od gotovo 40 milijardi dinara, što je oko pet odsto ukupnog budžeta Republike Srbije u toj godini. Znam da je ovo što govorim nepopularno i da je političarima mnogo lakše da odlože sučeljavanje sa realnošću, iako znaju sa čime objektivno raspolažemo. Ali, nije fer zamajavati građane pričama da je moguće, ukoliko se ne povećaju prihodi, istovremeno povećati i penzije i zarade, graditi koridore i infrastrukturne objekte. Povećanje prihoda znači da će država povećati poreze, PDV i druge namete, što se prećutkuje, štaviše najavljuju se i eventualna smanjenja. Ako posle 40 godina gorkih iskustava sa inflacijom jedan broj građana još nije shvatio da se bolji život ne postiže samo većim primanjima, već pre svega stabilnim cenama koje neće pojesti ta primanja, red bi bio da najodgovorniji za ekonomsku stabilnost to znaju i da u skladu sa tim reaguju. Ne samo međunarodne finansijske institucije i rejting agencije, nego i naši građani očekuju da se bavimo rešavanjem ključnih problema, inflacijom i tekućim platnim deficitom, umesto što se uglavnom bavimo povećavanjem izdataka na osnovu predizbornih obećanja- kao da će izbori biti sutra.

NBS ne odustaje

Osim Vlade, ni NBS neće postići svoj cilj, bazna inflacija će u 2008. biti veća od projektovane. Zašto?

- U odnosu na centralne banke u okruženju NBS je bila prva koja je od januara počela značajno da povećava referentnu kamatnu stopu da bi uticala na inflaciju. Međutim, tadašnja politička neizvesnost, izborne tenzije u zemlji i u odnosima sa svetom, potirali su i odlagali efekte monetarne politike. Naročito u tom drugom "izbornom" tromesečju fiskalna politika bila je izrazito ekspanzivna, kreirajući dodatnu likvidnost od oko 34 milijarde dinara! Došlo je i do slabljenja domaće valute, da bi već početkom juna, kada je prestala politička neizvesnost, iako je zadržan isti nivo restriktivnosti, usledila značajna apresijacija i dinar je od tada ojačao za oko 10 odsto. Tačno je da kod bazne inflacije nećemo ostvariti ovogodišnji cilj, čime smo se pridružili ostalim zemljama u svetu koje targetiraju inflaciju i koje takođe neće ostvariti cilj - Engleska, Kanada, Norveška, Češka, Mađarska... Ali, mogu da potvrdim da NBS neće odustati i da usporavanje inflacije u julu i avgustu pokazuje da smo na najboljem putu da se, sredinom sledeće godine, vratimo u projektovani koridor. Ali, uz mnogo, veću podršku fiskalne politike!

Šta bi konkretno Vlada Srbije trebalo da uradi sada kad smo na pragu rebalansa i predloga budžeta za narednu godinu?

- Najosnovnija stvar bila bi da se ništa ne izvlači iz " potrošačkog paketa" , već da se prvo donese reabalans budžeta koji će ukomponovati sve "muzičke želje", jer bi to dalo šansu onima koji su obećavali da daju predlog i odakle novac za realizaciju. Da podsetim, od početka tranzicije nije prošla još nijedna godina, a da se zakon o penzijama nije menjao raznim tumačenjima ili odlukama. Eto, i sada, još nije prošao ni rebalans koji u budžetu treba da obezbedi dodatno povećanje penzija od 10 odsto, a već se najavljuju nove izmene zakona. Smatram da je bolje da se problemi reše na dugi rok, da se vlada odmah opredeli u vezi s tim šta će biti sa usklađivanjem penzija, švajcraskom formulom, odnosom prosečnih plata i penzija i slično, kako ta "priča i ubuduće ne bi pratila svaki budžet. Jer, upravo takva situacija omogućuje da se stalno prekraja državni novac, a da se problem suštinski ne rešava, iako svi dobro znaju da će u budućnosti država moći da obezbeđuje sve manje sredstava za penzije i da je dugoročni izlaz u razvoju privatnog penzijskog osiguranja, dobrovoljnog ili obaveznog. Penzije, naravno, nisu jedine, ali su primer kako država ne bi smela da se ponaša, po principu "samo da se sada provučemo, za posle, videćemo." n Kako bi onda rebalo da izgleda rebalans budžeta koji bi do kraja godine obezbedio, kako kažete, odgovorniju fiskalnu politiku?

- U uslovima inflacije i tekućeg platnog deficita normalno je da dolazi do rebalansa budžeta, ali bi bilo logično da se on vrši na dole. Ako to ne može, onda bi bio red da se ukupni izdaci barem zadrže u postojećem budžetskom okviru, što znači da ni penzije ne mogu biti povod za njegovo povećanje, već samo za unutrašnju preraspodelu. Moram da naglasim i da je rebalans budžeta za ovu godinu izuzetno važan, jer to suštinski određuje nivo budžetske potrošnje u 2009, godini, a time i stabilizacioni okvir za narednu godinu. Zato smatram da bi dva procesa, rebalans i predlog budžeta za 2009. trebalo da se odvijaju paralelno, jer ono što se ugradi sada preneće se kao obaveza i u narednu godinu.

Ako ovogodišnja potrošnja ipak bude povećana, šta su posledice?

- Svako povećanje će dodatno opteretiti već prenapregnutu monetarnu politiku i to u meri u kojoj će ona biti prinuđena da pokupi tako posejani višak likvidnosti. A to znači višu referentnu kamatnu stopu, skuplje kredite i za građane i za privredu, povećanu restriktivnost u oblasti supervizije i lošiji rejting za državu koji podrazumeva skuplje zaduživanje u inostranstvu, kako za infrastrukturne projekte, tako i za privredne subjekte. Samo onda smo takav scenario, namerno, sami sebi nametnuli. E. D.