U SAD se povećava bojazan od recesije

Oba predsednička kandidata, Barak Obama iz redova Demokratske partije i republikanac Džon Mekejn, odmah nakon jučerašnjeg vladinog saopštenja da je u avgusu širom SAD izgubljeno 84 hiljade radnih mesta i da se stopa nezaposlenosti uvećala na petogodišnji maksimum od 6,1 odsto, ponovili su svoje već ranije izložene stavove o načinu izlaska iz sadašanjih ekonomskih teškoća.

Mekejn je zatražio od preduzetnika da povećaju investicije i otvore što više novih radnih mesta, dok je njegov rival Obama ponovio da će se založiti , ako on postane novi stanar Bele kuće, za smanjenja poreza zaposlenim članovima porodičnih domaćinstava, kao i pružanje pomoći saveznim državama koje su u najvećim privrednim teškoćama.

Odlazeći predsednik Džordž Buš smatra da je  američka privreda ponovo u uzlaznoj putanji i da njegova vlada nema potrebe da predlaže bilo kakav novi stimulativni ekonomski paket.

Analitičari, međutim, ukazuju da je od početka ove godine privreda SAD izgubila oko 605 hiljada radnih mesta, ne računajući zaposlene u poljoprivredi i da se takav trend beležio i svakom od minulih osam meseci.

Samo u poslednja tri meseca broj radnika koji su izgubili zaposlenje uvećan je za blizu četvrt miliona i to, prema oceni nekih analitičara iz privatnog sektora na čije mišljenje se poziva agencija Rojters, upućuje na zaključak da su rizici od recesije sve veći.

"Saglasno našim procenama, oštar rast nezaposlensoti u proteklih šest meseci povećava izglede od ulaska u recesiju na 70 odsto, što je više nego u krizi zabeleženoj 1990/91 i 2001. godine", izjavio je Harm Bandholc ekspert njujorške finansijske kompanije "Uni kredit. market."

Spiker Gornjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi se založila, imajući u vidu sve veću nezaposlenost, za hitno usvajanje još jednog paketa za stimulisanje rasta domaće privrede, uprkos već pomenutom mišljenju američkog predsednika da to "nije potrebno".

Bušova administracija je, naime, u martu dobila odoborenje Kongresa da operacionalizuje u ovoj godini stimulativni paket vredan 152 milijarde dolara, ili približno jedan odsto vrednosti američkog bruto domaćeg proizvoda.

Dejstvo tog paketa, u vidu oslobađanja od dela poreskih obaveza za građane i kompanije, već je, prema tumačenjima nekih ekonomista, "iscrpljeno", a privredu SAD stoga, tokom narednih nekoliko kvartala, očekuju "ozbiljni izazovi."

Ekonomista Mark Vitner je upozorio na veliki pad unutrašnje tražnje u SAD koja je sada, prema njegovim rečima, na najnižem nivou od početka devedesetih godina minulog veka.

Vitner podseća da je nezaposlenost u 1992., kada je zabeležena poslednja snažna recesija, uvećana na 7,2 odsto i  da bi, imajući u vidu realna kretanja, taj nivo mogao ponovo da bude dostignut.

Predstavnik Bušove administracije je ranije ove sedmice podsetio da su SAD u drugom kvartalu ostvarile visok privredni rast od 3,3 odsto, u odnosu na prethodno tromesečje, što je najbolji pokazatelj u grupu sedam industrijski najrazvijenijih zemalja.

Kritički nastrojeni analitičari ipak navode da je stopa rasta u proteklom tromesečju bila "naduvana", zbog dejstva već pomenutog stimulativnog paketa i da će se nov, snažan, zastoj verovatno osetiti već u periodu do kraja ove godine.

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda su, inače, proletos takođe upozorili na teškoće sa kojima će se do kraja 2008. suočiti američka privreda.

MMF za ovu godinu predviđa da stopa rasta rasta američke privrede  neće biti veća od jedan i po odsto, a za 2009. i manje od toga.