Arhiva » Vesti » Biznis novine 06.09.2008
Srpski štand ravnopravno sa drugima na Moskovskom sajmu
Srbija se dostojno predstavila na ovogodišnjem najvećem ruskom sajmu knjiga, 21. Moskovskoj međunarodnoj izložbi knjiga, na kojoj učestvuju 82 zemlje, ocenili su danas organizatori i gosti srpskog štanda na sajmu.
Biznis novine subota, 6. septembar 2008.
"Ovde postoji kriterijum kvaliteta, kulture i tradicije a naš štand - to nije samo moje mišljenje, uzorno je urađen a prezentacija je u okviru standarda koji su prikazali i drugi izdavači. Možemo biti više nego zadovoljni", rekao je Tanjugu predavač na Filološkom fakultetu, pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić.
"Mislim da smo se na pravi način reprezentovali na ovom sajmu i sudeći po interesovanju publike, rekao bih da srpska književnost ima potencijal da kaže nešto i ruskom čitalačkom auditorijumu, koji ne samo da je vrlo izbirljiv, nego je i prezasićen u pravom smislu reči količinom vrhunske književnosti koja mu se svakodnevno nudi", rekao je Pantić.
Pantićeve priče će uskoro biti objavljene u časopisu "Strana književnost" (Inostrana literatura), kao najava za knjigu koja će biti objavljena u Rusiji sledeće godine, a autor je u okviru boravka u Moskvi održao i predavanje na Državnom univerzitetu Lomonosov studentima srpskog jezika i književnosti o stanju savremene srpske književnosti.
Drugi gost štanda, pisac Goran Petrović, rekao je da je ovogodišnji nastup mnogo srpskih knjižara bolji od ranijih i da, iako uvek može bolje, srpski štand ne zaostaje za ostalima.
"Ovo je veliko tržište, Rusija ima veliki broj stanovnika i veliki broj čitalaca, gde je čitanje još živo kao disciplina, a nije na tom velikom tržištu lako biti primećen", rekao je Petrović, koji je posle Milorada Pavića najprevođeniji srpski pisac u Rusiji.
U nekoliko izdanja u Rusiji su štampana sva tri Petrovićeva romana - Atlas opisan nebom, Opsada crkve Svetog Spasa i Sitničarnica Kod srećne ruke, pre godinu dana izašla je i knjiga izabranih priča, a sa izdavačem Amfora dogovoreno je da sledeće godine bude objavljena integralna knjiga književnikovih priča.
Prema Petroviću, "sve one knjige koje se mogu naći u drugim svetskim centrima, ovde su u prvom planu i utoliko je teže, ali i zanimljivije, za male kulture i književnosti - mora čovek da se propne ili sagne da bi pronašao naslov koji je nešto posebnije".
"Zato je lepo kada shvatite da je neko pronašao nas", rekao je Petrović.
"Posetioci su zadovoljni i prijatno iznenađeni", rekla je Tanjugu koordinator srpskog nastupa na sajmu, sekretar Udruženja književnih prevodilaca Neda Nikolić-Bobić.
Na štand je iz Beograda doneto približno 300 knjiga više od 25 izdavača.
Izložene su dela savremene književnosti, dečja literatura, rečnici i leksikoni, monografije sa srpskim manastirima - koje izazivaju nepodeljenu pažnju, monografije srpskih slikara, kao i prevedena dela ruskih pisaca.
Na više od dve police nalaze se izdanja ruskih knjiga u prevodu na srpski jezik - od "Istorije vizantijskog carstva" Fjodora Uspenskog i "Istorijske poetike" Alkdsandra Veselovskog, do knjiga Josifa Brodskog, Vitalija Šentalinskog i Ljudmile Ulicke, u izdanju Paideje, Geopoetike, Klia, Ceptera, Platoa, Stilosa, Rusike...
Izložena je i edicija Srpskog PEN cnetra sa knjigama antologija proze, drame, poezije i kratke priče 20. veka.
Pažnju publike privlače i posteri srpskih pisaca Petrovića, Pantića, Davida Albaharija, Dragana Velikića, Vladislava Bajca, Vide Ognjenović, Radoslava Petkovića, dok se na TV ekranu emituje CD sa 30 srpskih pisaca, predstavljenih istovremeno i u katalogu na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, uz pratnju muzike Zorana Simjanovića.
Multimedijalni nastup upotpunjuju i tri TV emisije razgovora sa Pantićem, Petrovićem i ruskom književnicom Ljudmilom Ulickom, koja je danas posetila srpski štand.
Gosti štanda, koji istovremeno komuniciraju sa posetiocima, su i prevodioci Zorislav Paunković, Ljubinka Milinčić i Neda Nikolić-Bobić.
Štand je u petak posetila i književnica Olga Slavnjikova, koja je 2006. nagrađena "Ruskim Bukerom" za knjigu "2017" koja u prevodu na srpski jezik treba da se pojavi do kraja godine.
U reklamnom materijalu predstavljeno je ukratko i 10 srpskih pisaca kandidovanih u Projektu 100 slovenskih romana.
Za logističku podršku i pružanje detaljnih informacija o srpskim izdavačima i knjigama na štandu je zadužen koordinator projekta informacionog sistema "knjigainfo" Aleksandar Drakulić.
Ovogodišnji nastup srpskih izdavača u Moskvi, koji će trajati do 8. septembra, organizovali su Ministarstvo za kulturu i Privredna komora Srbije.
"Mislim da smo se na pravi način reprezentovali na ovom sajmu i sudeći po interesovanju publike, rekao bih da srpska književnost ima potencijal da kaže nešto i ruskom čitalačkom auditorijumu, koji ne samo da je vrlo izbirljiv, nego je i prezasićen u pravom smislu reči količinom vrhunske književnosti koja mu se svakodnevno nudi", rekao je Pantić.
Pantićeve priče će uskoro biti objavljene u časopisu "Strana književnost" (Inostrana literatura), kao najava za knjigu koja će biti objavljena u Rusiji sledeće godine, a autor je u okviru boravka u Moskvi održao i predavanje na Državnom univerzitetu Lomonosov studentima srpskog jezika i književnosti o stanju savremene srpske književnosti.
Drugi gost štanda, pisac Goran Petrović, rekao je da je ovogodišnji nastup mnogo srpskih knjižara bolji od ranijih i da, iako uvek može bolje, srpski štand ne zaostaje za ostalima.
"Ovo je veliko tržište, Rusija ima veliki broj stanovnika i veliki broj čitalaca, gde je čitanje još živo kao disciplina, a nije na tom velikom tržištu lako biti primećen", rekao je Petrović, koji je posle Milorada Pavića najprevođeniji srpski pisac u Rusiji.
U nekoliko izdanja u Rusiji su štampana sva tri Petrovićeva romana - Atlas opisan nebom, Opsada crkve Svetog Spasa i Sitničarnica Kod srećne ruke, pre godinu dana izašla je i knjiga izabranih priča, a sa izdavačem Amfora dogovoreno je da sledeće godine bude objavljena integralna knjiga književnikovih priča.
Prema Petroviću, "sve one knjige koje se mogu naći u drugim svetskim centrima, ovde su u prvom planu i utoliko je teže, ali i zanimljivije, za male kulture i književnosti - mora čovek da se propne ili sagne da bi pronašao naslov koji je nešto posebnije".
"Zato je lepo kada shvatite da je neko pronašao nas", rekao je Petrović.
"Posetioci su zadovoljni i prijatno iznenađeni", rekla je Tanjugu koordinator srpskog nastupa na sajmu, sekretar Udruženja književnih prevodilaca Neda Nikolić-Bobić.
Na štand je iz Beograda doneto približno 300 knjiga više od 25 izdavača.
Izložene su dela savremene književnosti, dečja literatura, rečnici i leksikoni, monografije sa srpskim manastirima - koje izazivaju nepodeljenu pažnju, monografije srpskih slikara, kao i prevedena dela ruskih pisaca.
Na više od dve police nalaze se izdanja ruskih knjiga u prevodu na srpski jezik - od "Istorije vizantijskog carstva" Fjodora Uspenskog i "Istorijske poetike" Alkdsandra Veselovskog, do knjiga Josifa Brodskog, Vitalija Šentalinskog i Ljudmile Ulicke, u izdanju Paideje, Geopoetike, Klia, Ceptera, Platoa, Stilosa, Rusike...
Izložena je i edicija Srpskog PEN cnetra sa knjigama antologija proze, drame, poezije i kratke priče 20. veka.
Pažnju publike privlače i posteri srpskih pisaca Petrovića, Pantića, Davida Albaharija, Dragana Velikića, Vladislava Bajca, Vide Ognjenović, Radoslava Petkovića, dok se na TV ekranu emituje CD sa 30 srpskih pisaca, predstavljenih istovremeno i u katalogu na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, uz pratnju muzike Zorana Simjanovića.
Multimedijalni nastup upotpunjuju i tri TV emisije razgovora sa Pantićem, Petrovićem i ruskom književnicom Ljudmilom Ulickom, koja je danas posetila srpski štand.
Gosti štanda, koji istovremeno komuniciraju sa posetiocima, su i prevodioci Zorislav Paunković, Ljubinka Milinčić i Neda Nikolić-Bobić.
Štand je u petak posetila i književnica Olga Slavnjikova, koja je 2006. nagrađena "Ruskim Bukerom" za knjigu "2017" koja u prevodu na srpski jezik treba da se pojavi do kraja godine.
U reklamnom materijalu predstavljeno je ukratko i 10 srpskih pisaca kandidovanih u Projektu 100 slovenskih romana.
Za logističku podršku i pružanje detaljnih informacija o srpskim izdavačima i knjigama na štandu je zadužen koordinator projekta informacionog sistema "knjigainfo" Aleksandar Drakulić.
Ovogodišnji nastup srpskih izdavača u Moskvi, koji će trajati do 8. septembra, organizovali su Ministarstvo za kulturu i Privredna komora Srbije.
Preuzeto sa sajta biznisnovine.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari