Sirotinja podnosi zahteve da bi dobila hiljadarku-dve

SOMBOR/KULA – Na spisku Centra za socijalni rad u Somboru trenutno je 1.388 korisnika mesečne novčane pomoći, takozvanog materijalnog obezbeđenja porodice (MOP). Referent za materijalna davanja u toj ustanovi Ljubomir Filaković rekao je za GL da iz meseca u mesec raste broj korisnika MOP-a, kojih je krajem prošle godine u somborskoj opštini bilo skoro petsto manje nego sad. On kaže da od 22 mesne zajednice u somborskoj opštini po broju primalaca MOP-a prednjači Bački Monoštor, u kojem tu pomoć dobija 140 porodica – "maltene celo romsko naselje u tom selu". Za jednočlana domaćinstva poslednji isplaćeni MOP bio je 4.961 dinar, a za porodice s pet i više članova 9.928 dinara.

Direktorka Centra za socijalni rad u Somboru Silvija Kranjc izjavila je za GL da je država odobravanjem materijalnog obezbeđenja porodice odredila liniju siromaštva, ali da postoje i "tamni brojevi" te pojave iza kojih su sakriveni oni što ne ispunjavaju stroge kriterijume MOP-a, "premda bi, realno, trebalo da dobijaju socijalnu pomoć". Ona kaže da su u toj grupi "granično siromašnih" najprisutnije žene od preko 45 godina, "koje nisu konkurentne na tržištu rada, hronično su bolesne i bez obrazovanja, a najčešća su najamna radna snaga na vojvođanskim poljima".

Bez strategije preživljavanja

– Ono što bih ja izdvojila jesu ekstremno siromašni, oni koji su naučili da budu bespomoćni. Dešava se da registrujemo četvrtu generaciju korisnika socijalne pomoći u jednoj familiji. Oni jednostavno nisu uspeli da razviju bilo kakvu strategiju preživljavanja. Dok s jedne strane postoje ljudi koje je sramota da zatraže socijalnu pomoć jer to smatraju svojim ličnim porazom budući da žele živeti od svog rada, na drugoj strani imamo one što prosto opsedaju Centar za socijalni rad. Oni dobijaju ne samo stalnu nego i jednokratnu socijalnu pomoć. Zbog toga smo predložili da se od te jednokratne pomoći, koju dodeljuje opština, formiraju dva fonda: jedan za decu, a drugi za bolesne i stare – kaže Silvija Kranjc.

Korak ka ostvarenju te ideje, navodi Ljubomir Filaković, jeste odluka opštinske uprave da se na početku nove školske godine iz fonda namenjenog za dodelu jednokratne pomoći obezbedi po 4.500 dinara za kupovinu udžbenika i učila za đake prvake iz porodica koje primaju MOP. Kako ističe, ubuduće bi 60 odsto novca predviđenog za isplatu jednokratne pomoći, koja iznosi 2.000 dinara, trebalo da dobijaju porodice s decom, a 40 odsto stare i obolele osobe.

U Kuli 379 korisnika pomoći

Jednokratnu novčanu pomoć dodeljuje i lokalna samouprava u Kuli, koja je izdvojila 450.000 dinara za nabavku udžbenika za 99 učenika od prvog do šestog razreda osnovne škole iz socijalno ugroženih porodica. U toj opštini, kaže za GL direktorka Centra za socijalni rad u Kuli Slavica Marković, od početka ove godine do 31. avgusta jednokratnu pomoć, koja se isplaćuje u iznosima od hiljadu do pet hiljada dinara, dobilo je 514 porodica. Kao i u Somboru, polovina primalaca jednokratne pomoći u Kuli jesu korisnici MOP-a, što, kako objašnjava Markovićeva, pokazuje da im to redovno mesečno primanje nije dovoljno. Krajem prošle godine u kulskoj opštini bilo je 379 korisnika MOP-a, a trenutno tu pomoć dobijaju 244 porodice. S evidencije primalaca, kaže ona, skinuti su nezaposleni, "zbog mogućnosti da tokom leta nađu sezonski posao". Po njenim rečima, zbog velike navale za dobijanje jednokratne novčane pomoći uvedena je praksa da se za to podnose pismeni zahtevi, s potvrdama o nezaposlenosti, školovanju dece i posetama lekaru.

– Predviđeno je da se jednokratna pomoć dodeljuje za rešavanje najhitnijih slučajeva, kao što kupovina lekova i hrane, prevoz do zdravstvenih ustanova ili sređivanje lične dokumentacije. Nažalost, dešavale su se i zloupotrebe te pomoći jer su je oni kojima je davana trošili na alkohol i cigarete. Zbog toga se ona sad daje i u naturi, tako što se hleb i mleko za decu u takvim porodicama direktno plaćaju prodavnicama – kaže Slavica Marković.

Traže pomoć od opštine kako bi vratili dug!

Zamenik predsednika opštine Kula Damjan Miljanić rekao je za GL da građani svakodnevno opsedaju zgradu Skupštine opštine nastojeći da reše svoje socijalne probleme. On kaže da ima zaista svakakvih zahteva, uključujući i takve da opština dodeli 200 ili 300 evra kako bi građanin koji je u nevolji mogao da vrati dug! On navodi da ipak 90 odsto građana dolazi s molbama da im se nađe bilo kakav posao ili da im se poboljšaju uslovi stanovanja.

– Ljudi se žale da im je srušen zid, da će im pasti krov ili da žive u neuslovnim prostorijama. Centar za socijalni rad može samo malom broju takvih porodica da obezbedi nužni smeštaj ili da im pokrije plaćanje kirije. Ostalima se ne može pomoći jer nijedan od građevinskih zahvata koje bi trebalo izvesti na njihovim stambenim objektima nije ispod 100.000 dinara. Obično je reč o domaćinstvima gde stariji ljudi s malim penzijama žive s porodicama svojih sinova ili unukâ koji su bez posla. Pravo rešenje svih problema jeste obezbeđivanje novih radnih mesta, jer su mnoge firme u opštini zatvorene – kaže Miljanić.