Arhiva » Vesti » Dnevnik 07.09.2008
JOVIĆ: Građani se žale kad administracija ćuti
Dnevnik nedelja, 7. septembar 2008.
Vaskolika je povika u zemlji Srbiji na fenomen kršten „teror mladosti“, ali ova pošast važi samo za radnu snagu u buticima i na građevinskim skelama. Najmanje se taj, nazovi teror mladih, oseća u politici.
To je zabran u kome još uvek neprikosnoveno vlada zakon „spomeničara“, odnosno onih koji su još onomad išli na Gazimestan ili 91. gutali suzavac na platou Kod konja. Dobro, ima ih i što su na oba piknika bili, ali opet... Zato je pojava iole mlađeg i visprenijeg čoveka na bilo kojoj funkciji pre incident nego pravilo, što se zalomilo i Somborcima, koji mogu da se hvale da imaju najmlađeg gradonačelnika u zemlji (iako su žitelji starostavne varoši). Dobro, mlađi je bio Ješić u Inđiji, ali druga se onda pesma pevala, a i gde je Inđija od Sombora. Tek, magistru strateškog menadžmenta Dušanu Joviću ne smeta činjenica da je često na stranicama štampe baš zbog svoje mladosti.
- U principu normalno je da te neke moje godine života privlače pažnju i običnim građanima i ljudima iz vaše struke, ali suštinski to ne znači apsolutno ništa. Značiće nešto tek kada se na tas stavi moj i rezultat rada mojih saradnika. Onda će se ljudi moći opredeliti da li smo dobro uradili posao zato što imamo neku energiju i beskompromisnost koja bi trebala da karakteriše godine u kojima se nalazim, ili sam „zabrljao“ zato što sam mlad i zelen. Jedini loš osećaj koji imam u vezi s tim je mogućnost da zbog nešto većeg publiciteta ljudi očekuju i srazmerno veći rezultat, dok je realno stanje stvari takvo da se ne može očekivati nekakvo veliko čudo – kad je Sombor ili bilo koji grad u Srbiji u pitanju - kaže mr Jović.
Prema pojedinim kritičarima vašoj gradonačelničkoj funkciji bi moglo da smeta što ste po osnovnom pozivu glumac (diplomirao u klasi prof. Vide Ognjenović) koji se našao u ulozi političara.
- Dovođenje u pitanje mojih kompetencija da obavljam ovaj posao je pre svega uvreda za struku, jer ne vidim zašto bi, na primer, jedan neurohirurg, advokat ili mašinski inženjer bolje vodio grad od glumca. Da ne budem trivijalan, ali nisam nešto primetio da su Amerikanci mnogo štetovali od Ronalda Regana ili da im smeta način na koji njihovom ekonomski najjačom saveznom državom, Kalifornijom, rukovodi Arnold Švarceneger. Poređenje je možda neumesno, ali ništa manje od toga koliko su neumesne takve primedbe. Evo, čim mi neko kaže gde se nalazi škola za gradonačelnike, smesta ću je upisati i u roku završiti, kao uostalom što sam i fakultet i posdiplomske studije. Dok se ta škola ne otvori, moram da primetim da se obrazovanjem uklapam u opštu strukturu ljudi na ovakvim pozicijama. Nadam da je važniji stepen obrazovanja nego da li se radi o humanističkim, prirodnim ili tehničkim naukama. Ostalo je stvar talenta za politiku, upravljanje i organizaciju.
Kad smo već kod glume, šta se dešava sa pozorišnim predstavama Narodnog pozorišta u kojima imate uloge?
- Iskreno, ne znam. Želeo bih da ostanem u nekim podelama, ali veliko je pitanje da li bi oba moja angažmana predstavljala poigravanje s gledaocima, pre svega, ali i sa kolegama glumcima. Znate kako je, već za ova dva meseca bezbroj puta su mi iskrsle neodložne obaveze i u večernjim časovima, i zamislite kako bi to bilo da se predstava odlaže zato što sam, na primer, morao hitno da odem u neko ministarstvo. Šta da rade ljudi iz pozorišta? Da nalepe plakat: „predstava se odlaže jer je Jović morao u Beograd“?
Makar za ovdašnju javnost, vaš politički angažman nije bio dovoljno vidljiv, pa je izbor za gradonačelnika za one malo manje upućene predstavljao svojevrsno iznenađenje. Da li potpuno novi političar znači i novu politiku grada?
- Naravno da se može očekivati neka promena u radu svih poluga izvršne vlasti. Ne treba zatvarati oči pred realnošću i tvrditi da je do sada sve bilo odlično. Ali zaista je potrebno neko vreme za izmenu ovako složenog sistema. Pre svega se radi o organizaciji rada, standardizaciji procesa rada gradske uprave i utvrđivanju konkretne odgovornosti za određene poslove i nadležnosti. Građani, ali i značajni investitori se, često potpuno opravdano, žale na probijanje rokova, na „ćutanje administarcije“, i tu se nalazi ključ. Mora se znati ko za šta odgovara i zašto nije uradio svoj posao na vreme. Sistem gradske uprave i nema tako nepovoljan kadrovski potencijal, ali treba uvesti samo malo više reda i međusobne koordinacije, i to je jedan od prioriteta na kome ćemo raditi.
To su oni trenutni poslovi, ali koja je vaša strateška vizija razvoja Sombora i njegove okoline?
- Doslovno tokom celog svog postojanja Sombor je zauzimao izuzetno važno mesto u ovom delu Evrope i u svim državama kojima je tokom vekova pripadao. Tek poslednjih decenija imamo ustaljenu poviku da je ovaj grad nekakvo „slepo crevo“. Ako je takav, a ne mogu da se u potpunosti složim s takvim stavom, takav je jer smo ga mi, Somborci, takvim načinili. Ima nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, od kojih su neki već i započeti, koji u potpunosti mogu da izmene perspektivu i atmosferu koja vlada u samom gradu ali i njegovu percepciju u celoj zemlji, pa ako hoćete i u regionu. Sama činjenica da se nalazimo na državnoj tromeđi, u blizini Koridora 10 i 7 ( Dunav), sa svim blagodetima ove plodne ravnice, ne sme da ostavi prostora malodušnosti i neprestanoj kuknjavi.
Kako će izgledati Sombor 2012. godine, na kraju vašeg mandata?
- Verujem da ćemo do tada imati niz ozbiljnih investitora sa pokrenutim poslovima u našem gradu, što će ne samo smanjiti nezaposlenost, već i značajno podići standard Somboraca. Ne samo da ćemo sačuvati, već ćemo i značajnije unaprediti somborske brendove, vizuelno ćemo ulepšati grad i vratiti mu važnost koju je toliko dugo imao.
Starteških, velikih, projekata nema bez pomoći „odozgore“. Sombor ima nekoliko dobro pozicioniranih političara, a i velik broj narodnih poslanika. Da li od njih očekujete pomoć?
- Nije to nikakav specifikum Srbije da svaki više rangirani političar mora da vodi računa i o svom gradu iz koga je potekao. Ako hoćete krajnje realpolitički, zna se gde ti je izborna baza. Naravno da bi bilo neozbiljno očekivati da ti ljudi zaborave svoj osnovni zadatak brige za svako, pa i najmanje mesto Vojvodine i Srbije, i da se posvete samo svom gradu, ali isto tako ne mogu zaboraviti odakle su otišli u Novi Sad ili Beograd, pri tome ne ugrožavajući šanse za razvoj ostalih sredina. Pošto imamo predstavnike i u vladajućim skupštinskim većinama, ali i u opozicionim poslaničkim klubovima, nadam se da će zajednički lobirati za svoj grad, jer ipak su ovde njihove porodice, njihova deca.
Kad smo već kod porodice, kako vaša reaguje na novu „ulogu“?
- Fizički sam neuporedivo više odsutan, tako da im nije baš veselo. Na sreću imam puno razumevanje svoje porodice, a nadam se da će me rezultati opravdati, jer u suštini, ovog posla sam se i prihvatio zbog, ne samo vlastite, dece. Želim samo da naši klinci žive u jednom bogatom, naprednom, lepom i za život udobnom gradu. A to ipak traži i neki lični trud i žrtvu.
Milić Miljenović
Poslato 06.09.2008
To je zabran u kome još uvek neprikosnoveno vlada zakon „spomeničara“, odnosno onih koji su još onomad išli na Gazimestan ili 91. gutali suzavac na platou Kod konja. Dobro, ima ih i što su na oba piknika bili, ali opet... Zato je pojava iole mlađeg i visprenijeg čoveka na bilo kojoj funkciji pre incident nego pravilo, što se zalomilo i Somborcima, koji mogu da se hvale da imaju najmlađeg gradonačelnika u zemlji (iako su žitelji starostavne varoši). Dobro, mlađi je bio Ješić u Inđiji, ali druga se onda pesma pevala, a i gde je Inđija od Sombora. Tek, magistru strateškog menadžmenta Dušanu Joviću ne smeta činjenica da je često na stranicama štampe baš zbog svoje mladosti.
- U principu normalno je da te neke moje godine života privlače pažnju i običnim građanima i ljudima iz vaše struke, ali suštinski to ne znači apsolutno ništa. Značiće nešto tek kada se na tas stavi moj i rezultat rada mojih saradnika. Onda će se ljudi moći opredeliti da li smo dobro uradili posao zato što imamo neku energiju i beskompromisnost koja bi trebala da karakteriše godine u kojima se nalazim, ili sam „zabrljao“ zato što sam mlad i zelen. Jedini loš osećaj koji imam u vezi s tim je mogućnost da zbog nešto većeg publiciteta ljudi očekuju i srazmerno veći rezultat, dok je realno stanje stvari takvo da se ne može očekivati nekakvo veliko čudo – kad je Sombor ili bilo koji grad u Srbiji u pitanju - kaže mr Jović.
Prema pojedinim kritičarima vašoj gradonačelničkoj funkciji bi moglo da smeta što ste po osnovnom pozivu glumac (diplomirao u klasi prof. Vide Ognjenović) koji se našao u ulozi političara.
- Dovođenje u pitanje mojih kompetencija da obavljam ovaj posao je pre svega uvreda za struku, jer ne vidim zašto bi, na primer, jedan neurohirurg, advokat ili mašinski inženjer bolje vodio grad od glumca. Da ne budem trivijalan, ali nisam nešto primetio da su Amerikanci mnogo štetovali od Ronalda Regana ili da im smeta način na koji njihovom ekonomski najjačom saveznom državom, Kalifornijom, rukovodi Arnold Švarceneger. Poređenje je možda neumesno, ali ništa manje od toga koliko su neumesne takve primedbe. Evo, čim mi neko kaže gde se nalazi škola za gradonačelnike, smesta ću je upisati i u roku završiti, kao uostalom što sam i fakultet i posdiplomske studije. Dok se ta škola ne otvori, moram da primetim da se obrazovanjem uklapam u opštu strukturu ljudi na ovakvim pozicijama. Nadam da je važniji stepen obrazovanja nego da li se radi o humanističkim, prirodnim ili tehničkim naukama. Ostalo je stvar talenta za politiku, upravljanje i organizaciju.
Kad smo već kod glume, šta se dešava sa pozorišnim predstavama Narodnog pozorišta u kojima imate uloge?
- Iskreno, ne znam. Želeo bih da ostanem u nekim podelama, ali veliko je pitanje da li bi oba moja angažmana predstavljala poigravanje s gledaocima, pre svega, ali i sa kolegama glumcima. Znate kako je, već za ova dva meseca bezbroj puta su mi iskrsle neodložne obaveze i u večernjim časovima, i zamislite kako bi to bilo da se predstava odlaže zato što sam, na primer, morao hitno da odem u neko ministarstvo. Šta da rade ljudi iz pozorišta? Da nalepe plakat: „predstava se odlaže jer je Jović morao u Beograd“?
Makar za ovdašnju javnost, vaš politički angažman nije bio dovoljno vidljiv, pa je izbor za gradonačelnika za one malo manje upućene predstavljao svojevrsno iznenađenje. Da li potpuno novi političar znači i novu politiku grada?
- Naravno da se može očekivati neka promena u radu svih poluga izvršne vlasti. Ne treba zatvarati oči pred realnošću i tvrditi da je do sada sve bilo odlično. Ali zaista je potrebno neko vreme za izmenu ovako složenog sistema. Pre svega se radi o organizaciji rada, standardizaciji procesa rada gradske uprave i utvrđivanju konkretne odgovornosti za određene poslove i nadležnosti. Građani, ali i značajni investitori se, često potpuno opravdano, žale na probijanje rokova, na „ćutanje administarcije“, i tu se nalazi ključ. Mora se znati ko za šta odgovara i zašto nije uradio svoj posao na vreme. Sistem gradske uprave i nema tako nepovoljan kadrovski potencijal, ali treba uvesti samo malo više reda i međusobne koordinacije, i to je jedan od prioriteta na kome ćemo raditi.
To su oni trenutni poslovi, ali koja je vaša strateška vizija razvoja Sombora i njegove okoline?
- Doslovno tokom celog svog postojanja Sombor je zauzimao izuzetno važno mesto u ovom delu Evrope i u svim državama kojima je tokom vekova pripadao. Tek poslednjih decenija imamo ustaljenu poviku da je ovaj grad nekakvo „slepo crevo“. Ako je takav, a ne mogu da se u potpunosti složim s takvim stavom, takav je jer smo ga mi, Somborci, takvim načinili. Ima nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, od kojih su neki već i započeti, koji u potpunosti mogu da izmene perspektivu i atmosferu koja vlada u samom gradu ali i njegovu percepciju u celoj zemlji, pa ako hoćete i u regionu. Sama činjenica da se nalazimo na državnoj tromeđi, u blizini Koridora 10 i 7 ( Dunav), sa svim blagodetima ove plodne ravnice, ne sme da ostavi prostora malodušnosti i neprestanoj kuknjavi.
Kako će izgledati Sombor 2012. godine, na kraju vašeg mandata?
- Verujem da ćemo do tada imati niz ozbiljnih investitora sa pokrenutim poslovima u našem gradu, što će ne samo smanjiti nezaposlenost, već i značajno podići standard Somboraca. Ne samo da ćemo sačuvati, već ćemo i značajnije unaprediti somborske brendove, vizuelno ćemo ulepšati grad i vratiti mu važnost koju je toliko dugo imao.
Starteških, velikih, projekata nema bez pomoći „odozgore“. Sombor ima nekoliko dobro pozicioniranih političara, a i velik broj narodnih poslanika. Da li od njih očekujete pomoć?
- Nije to nikakav specifikum Srbije da svaki više rangirani političar mora da vodi računa i o svom gradu iz koga je potekao. Ako hoćete krajnje realpolitički, zna se gde ti je izborna baza. Naravno da bi bilo neozbiljno očekivati da ti ljudi zaborave svoj osnovni zadatak brige za svako, pa i najmanje mesto Vojvodine i Srbije, i da se posvete samo svom gradu, ali isto tako ne mogu zaboraviti odakle su otišli u Novi Sad ili Beograd, pri tome ne ugrožavajući šanse za razvoj ostalih sredina. Pošto imamo predstavnike i u vladajućim skupštinskim većinama, ali i u opozicionim poslaničkim klubovima, nadam se da će zajednički lobirati za svoj grad, jer ipak su ovde njihove porodice, njihova deca.
Kad smo već kod porodice, kako vaša reaguje na novu „ulogu“?
- Fizički sam neuporedivo više odsutan, tako da im nije baš veselo. Na sreću imam puno razumevanje svoje porodice, a nadam se da će me rezultati opravdati, jer u suštini, ovog posla sam se i prihvatio zbog, ne samo vlastite, dece. Želim samo da naši klinci žive u jednom bogatom, naprednom, lepom i za život udobnom gradu. A to ipak traži i neki lični trud i žrtvu.
Milić Miljenović
Poslato 06.09.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari