Treća kapija muzejske avlije

KIKINDA - Obnavlja se, već godinu dana, muzejsko zdanje u Kikindi. Uređeno je dvorište, koje je decenijama bilo ruglo grada, malterišu se i kreče zidovi, preuređuju memljive prostorije. Velelepna "Kurija", svakako najatraktivnija zgrada u gradu, dobiće uskoro još jedan, treći, izlaz. Ta takozvana "istočna kapija", koja se probija, izaziva oprečna mišljenja o njenoj svrsishodnosti. Pojedini kritičari čak kažu da se radi o narušavanju izgleda gradskog jezgra kao prostorne kulturno-istorijske celine.

Pored nekih arhitekata, koji sa stručnog aspekta, uglavnom zameraju lokalnoj samoupravi što se olako upustila u ovaj problematičan posao, o "istočnoj kapiji" prozborilo se i za skupštinskom govornicom. Dr Milan Mitrić, šef odborničkog kluba LSV, postavio je odborničko pitanje - da li je, zbilja, opravdano otvaranje bočnog ulaza u muzejsko dvorište. Zatražio je da se navedu arhitektonsko-građevinski i kulturno-istorijski razlozi za tako nešto, ali i predoči koliko će sve to da košta građane.

Ma koliko Mitrićeva reakcija u pozadini ima priličnu dozu kritičnog odnosa prema aktuelnoj vlasti, njegov zahtev ima suštinsku težinu. U tom smislu opštinari su mu pripremili odgovor, u kojem se pominje da je ideja o otvaranju "istočne kapije" potekla iz potrebe da se kompletno rekonstruišu i saniraju zgrada i dvorište "Kurije", ali i deo ulice i parka oko same zgrade.

Nova avlija i adaptirana muzejska jednospratnica čekaju nove sadržaje namenjene širem krugu korisnika. Drugačiji, lepši, izgled dobiće uskoro i potpuno zapostavljeni pojas između muzeja, gimnazije i "Partizana", iz kojeg će se, kroz istočnu kapiju, ulaziti u "Kuriju". To je, smatraju nadležni u opštini jedini pravi trg u gradu, jer je ostalo što se tako naziva samo - uređena i ukrašena ulica pretvorena

u pešačku zonu kojom motorna vozila ne smeju da saobraćaju.

U prilog opravdanosti treće, kapije ide i rešenje Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici - o merama tehničke zaštite za "Kuriju". Ovim dokumentom od 12. septembra 2007. godine, odobrava se probijanje "istočne kapije".

Sve u svemu, majstori kikindske firme "Radnik" nastavljaju posao koji im je, kao investitor, poverila Direkcija za izgradnju grada. I kad bude sve okončano neće prestati polemika - da li je bilo potrebno u ovu svrhu trošiti budžetski novac.

NIJE NAM TREBALO

- U našoj ustanovi nismo bili voljni da se pravi novi ulaz, jer je nepotreban iz više razloga. Ta kapija, kroz koju su u davna vremena prolazile zatvorske kočije i zaprega kojom su se unosila drva, ugalj i drugi teret, zazidana je početkom prošlog veka, jer je vreme pregazilo. Neko je, eto, hteo po svaku cenu da istočnoj strani "Kurije" vrati prvobitni izgled. Iz današnje perspektive, krajnje nefunkcionalan potez. Problem više i s bezbednosnog aspekta muzejskog blaga, jer kapiju stalno treba otključavati i zaključavati. Vredni eksponati su nam ionako na udaru vandala. U novim okolnostima biće još gore - smatra direktor Narodnog muzeja Stevo Egelja.

ISTORIJA

"Kurija" je podignuta u periodu od 1836. do 1839. godine. Bila je remek delo tadašnje arhitekture. U njoj je bila smeštena uprava Srpskog privilegovanog velikokikindskog distrikta. U prošlom veku u zgradu se uselio sud, dok su podrumske odaje pretvorene u robijašnicu. Zatvor je funkcionisao do sedamdesetih godina prošlog veka. Posle Drugog svetskog rata tu je udomljen gradski muzej. Kasnije je deo prostora pripao Akademskom društvu za negovanje muzike "Gusle", koje je tu i sada. U "Kuriji" su muzej i Istorijski arhiv.