Srbija partner sa Baden Virtenbergom

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 7. oktobra – Vlada Srbije i nemačka pokrajina Baden Virtenberg potpisale su sinoć u Briselu na marginama druge Dunavske konferencije predugovor o saradnji. Potpis na pismo o namerama memoranduma o saradnji stavili su potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić i Ginter Etinger, prvi čovek Baden Virtenberga. Zaključenje ugovora biće obavljeno krajem novembra u Štutgartu prilikom zvanične posete predsednika Srbije Borisa Tadića, koji će svojim potpisom ozvaničiti buduću stratešku saradnju.

Baden Virtenberg jedna je od tri najbogatije i ekonomski najrazvijenije evropske regije, uz Kataloniju i Lombardiju, i sedište je svetski poznatih kompanija kao što su „Dajmler Krajsler” („Mercedes”), „Porše”, „Boš” i „Cajs”. Đelić je istakao da je strateška saradnja sa Baden Virtenbergom ogroman ekonomski podsticaj za Srbiju, ali i podrška Nemačke evropskim integracijama Srbije. Od oko 10 miliona stanovnika regije, pet miliona su zaposleni, a njen godišnji izvoz premašuje iznos od 150 milijardi evra.

„Pokrajina Baden Virtenberg je jedan od „motora” Evropske unije i nije potrebno trošiti reči koliko je važna strateška saradnja sa njom. Sledeće što treba da učinimo jeste da formiramo mešovitu komisiju i krenemo u realizaciju projekata. Naš veliki cilj je dovođenje ’Folksvagena’ u Srbiju, a štutgartski ’Porše’ kontroliše njegove akcije. Ukoliko uspemo u tome, izazvaćemo snažan lančani efekat, a Srbija će postati nova Slovačka”, kazao je Đelić posle ceremonije potpisivanja predugovora koja je propraćena muzikom trubačkog orkestra „Zlatna jabuka” iz Surdulice.

Srbija već sarađuje sa kompanijama iz bogate nemačke pokrajine „Vurtom” i proizvođačem automobilskih delova „Reumom”, koja će uskoro izgraditi fabriku u Svilajncu. Potpredsednik srpske vlade rekao je da je energetska kompanija ENVB veoma zainteresovana za tender koji će Srbija raspisati krajem godine za izgradnju pogona za proizvodnju električne energije na bazi lignita.

„Ukoliko Srbija bude u stanju da napravi pravo strateško partnerstvo sa Baden Virtenbergom, jednim od najjačih regiona Evrope, to znači da je naša evropska budućnost blistava i zbog toga se moramo potruditi da u našoj saradnji budemo profesionalni, tačni i produktivni”, objasnio je Đelić.

Govoreći o Dunavskoj konferenciji, Đelić je istakao njenu važnost i primenu odredbi Beogradskog protokola, prvenstveno u povećanju obima transporta robe Dunavom za oko 30 odsto.

„Srbija može da bude srce Dunava, kako turistički, tako i ekonomski”, naveo je Đelić. Pored srpskog vicepremijera u dosad najvećoj zvaničnoj delegaciji koja posetila Brisel bili su i predsednik izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, zatim Ružica Đinđić, predsednica fonda „Dr Zoran Đinđić”, i predstavnici mnogih ministarstava i srpskih gradova na Dunavu.

Danuta Hubner, evropski komesar za regionalni razvoj, najavila je da će prioritet EU u 2011. godini biti razvoj Dunava. Ističući, pre svega, aspekte kulturne i ekonomske saradnje, rumunski predsednik Trajan Basesku je na otvaranju Dunavske konferencije naveo da je Dunav reka budućnosti Evrope i ocenio da je njen potencijal nedovoljno iskorišćen.

„Ukupni prevoz tereta Dunavom pokazuje da se postojeći potencijali slabo koriste, ne samo u poređenju sa Rajnom, već i sa nekim manjim rečnim rutama u zapadnoj Evropi. Dok se Rajnom preveze nekih 350 miliona tona tereta godišnje, Dunavom, koji je mnogo veći plovni put, transportuje se ne više od 60 do 70 miliona tona”, naveo je Basesku.

Na izložbenim štandovima Dunavske konferencije u Briselu sve države Podunavlja predstavljene su tipičnim kulturnim znamenitostima i gastronomskim specijalitetima, ali na mapi Srbije koju su organizatori pripremili za naš štand nije bilo Kosova. Zbog toga je naša delegacija uklonila mapu sa štanda ne pristajući na ovakvo prekrajanje granica Srbije.

Vladimir Jokanović

[objavljeno: 08/10/2008]