Zašto je ubijena Ivana Hodak

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 7. oktobra – Godišnjicu proglašenja nezavisnosti (državni praznik je 8. oktobra) Hrvatska dočekuje na nesvakidašnji način: u znaku teškog zločina čija je žrtva Ivana Hodak (26), što je na do sada još nezabeležen način uzdrmalo najviše sfere državne vlasti. Pod tom senkom održavaju se danas svečanosti u Saboru, koji će odmah posle sutrašnjeg praznika odlučivati o smenama dva ministra koje je najavio premijer Sanader. Svega pet-šest časova posle zločina u samom središtu Zagreba, Sanader je doneo odluku da smeni ministre unutrašnjih poslova i pravosuđa Berislava Rončevića i Anu Lovrin i na njihova mesta postavi proverene kadrove u borbi protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Tomislav Karamarko kao šef tajne službe SOA učestvovao je u lociranju odbeglog Ante Gotovine i Hrvoja Petrača, osuđenog zbog otmice maloletnog sina Vladimira Zagorca, a novi direktor policije Marijan Faber je razotkrio i pred sud doveo Glavaša i njegove likvidatore nad osječkim Srbima. Novi ministar pravosuđa Ivo Šimonović vrsni je pravnik, a između ostalog zastupao je Hrvatsku u tužbi protiv SRJ za genocid.

Iako se u stvari još ne zna zašto je ubijena ćerka Zagorčevog advokata Zvonimira Hodaka i bivše potpredsednice hrvatske vlade Ljerke Mintas-Hodak, domaća javnost je uverena (a to na svoj način potvrđuju i reakcije samog državnog vrha) da se tu radi o morbidnoj poruci nekog „očepljenog” dela organizovanog kriminala, koji do sada policija i pravosuđe nisu uspeli ni da načnu, a kamoli da ozbiljnije ugroze.

Neobične koincidencije

Mnogo čudnih koincidencija ukazuje na takvu mogućnost, a ne da se možda radi o zločinu iz strasti kako pojedini sumnjaju. Naime, Ivana Hodak je likvidirana s dva metka (jedan u glavu i jedan u vrat) iz pištolja najverovatnije s prigušivačem, na stepeništu ispred svog stana koji je upravo napuštala. Ubica je ušao u zgradu koja je uvek zaključana i ima video nadzor, usred dana, oko 11 sati, i posle zločina nesmetano nestao u gradskim ulicama. Neki svedoci su ga videli nemaskiranog kako trči iz zgrade, ali su opisi različiti. Dogodilo se to četiri dana posle izručenja generala Vladimira Zagorca Hrvatskoj.

S druge strane, i Ivanine veze s muškarcima vrte se u istoj ovoj mutnoj priči. Do letos je nekoliko godina bila s mladim uspešnim menadžerom Ivorom Vucelićem, članom uprave Adriatika.net, i sve je već ukazivalo na to da će se i venčati, a onda je iznenada na Hvaru letos srela advokata Ljubu Pavasovića-Viskovića i ljubav je obostrano planula. Ostavila je Ivora. Da stvar bude neobičnija, Ljubo je bio advokat Hrvoja Petrača koji je u zatvoru zbog otmice Zagorčevog sina (navodno pokušaj iznuđivanja većeg iznosa novca), koji je na suđenju i otkrio priču o dragom kamenju koje je Zagorac odneo iz Ministarstva odbrane. Petračevo i Zagorčevo prijateljstvo seže iz onih prvih dana osamostaljenja Hrvatske, kada je Petrač za račun Tuđmanove vlasti švercovao dinare kamionima u BiH radi kupovine nemačkih maraka uoči promene nacionalne valute, a Zagorec mu bio jedan od tih vozača.

Tako se mlada Ivana našla direktno između dva žestoko sukobljena tabora, čime je – kako je pre mesec dana tvrdio nedeljnik „Nacional” – ugrozila veliki posao prodaje Zagorčevih građevinskih projekata u Hrvatskoj vrednih oko 42,5 miliona evra. Naime, kako se oko njega stezala hrvatska pravosudna potera, Zagorec je počeo da prodaje svoju imovinu, pa su tako na red došli i veliki građevinski poslovi u Hrvatskoj u koje je uložio mnogo novca. Zainteresovan za kupovinu toga bio je poznati kompozitor Tonči Huljić, posrednik i njegov saradnik u tome bio je Ivor Vucelić, koji je preko svoje tadašnje devojke Ivane došao u kontakt s njenim ocem Zvonimirom Hodakom koji je obavljao pravne poslove za Zagorca u Hrvatskoj. Onda je u sve to naglo uletela Ivanina ljubav s Petračevim advokatom... Materijal za temeljnu sapunicu s krimi zapletom, ali je stvarnost bila znatno surovija i pod mecima se našla Ivana, a da se zapravo još ne zna zašto.

Upoređivanje sa Srbijom

Hrvatski mediji sada su puni raznih pretpostavki i konstrukcija, ali je najopipljivija činjenica da je javnost ogorčena. U novinskim komentarima se ukazuje da je glavna poruka ovog zločina vrlo jasna i glasi: „Više niko nije siguran, možemo da likvidiramo svakoga”. To ide dotle da se na nekoliko mesta ističe da je Hrvatska u obračunu s organizovanim kriminalom daleko zaostala za Srbijom. Navodi se da je hrvatski kriminal ovim zločinom preuzeo vodeće mesto u regionu, a komentator „Jutarnjeg lista” Davor Butković piše da „hrvatska vlast mora danas učiniti isto što je Đinđićeva vlada učinila 2003”, odnosno „mora danas pohapsiti sve one koji su na bilo koji način povezani s organizovanim kriminalom”.

Brutalan zločin usred dana i usred Zagreba već potresa i unutrašnje političke odnose, a ima i neugodne međunarodne implikacije. Tako čelnik SDP-a Zoran Milanović smatra da je do smene ministara došlo „prekasno i premalo”, te da „jedini koji treba otići jeste Sanader”. „Još pre pet dana tvrdio je da je sve u redu, a danas se pokazuje sva beda kadrovske politike HDZ-a” – kaže Milanović. Slično rezonuje i predsednik HNS-a Radimir Čačić, koji kaže: „Sve ono što su još juče govorili u Saboru sada se pokazuje kao totalna laž, i to u najosetljivijim resorima policije i pravosuđa.”

Radoje Arsenić

[objavljeno: 08/10/2008]