Na semenu “klija” profit

ŠURJAN - U Šurjanu, najzabačenijem selu srednjobanatske opštine Sečanj, čije njive ne samo da se graniče sa atarom Rumunije, nego sa nekim potezima duboko “ulaze” kod suseda, jedino preduzeće koje postoji i radi je poljoprivredno gazdinstvo “Borac”.

Istoimena nekadašnja zemljoradnička zadruga, posle privatizacije i pretvaranja u akcionarsko društvo, nastavila je uspešno da posluje. Mada raspolaže samo sa 600 hektara oranica i to lošeg kvaliteta, “Borac” zakupljuje još oko 600 hektara zemlje i efikasno organizuje ratarsku proizvodnju.

- Kako imamo zemlju specifičnog sastava limitirani smo u poslovanju. Okrenuli smo se semenskoj proizvodnji i to pšenice i soje, što nam omogućava da opstanemo, ali i da ekonomski podržavamo egzistenciju i razvoj sela - kaže Miloš Salatić, pomoćnik direktora “Borca”.

Posao u “Borcu” ima oko 50 žitelja Šurjana. Plate nisu velike, ali su redovne. To mnogo znači za isto toliko familija, koje uspešno organizuju dopunski rad na okućnicama i obezbeđuju prihode za preživljavanje. Zanimljivo je da su ovde podigli i voćnjak na oko 25 hektara, uz samu granicu sa Rumunijom. Najviše je šljiva, ali i

jabuka i kajsija. Pristojna produkcija kvalitetnog voća svake godine lako nađe put do kupaca, a ono što preostane završi - u rakiji...

Preduzimljivi menadžment “Borca” i u izuzetno teškim uslovima za domaću poljoprivredu, stalno nalzi načine da uveća profit i zaposli nove radnike. Nedavno je otvoren mali pogon za preradu soje, koji daje odlične poslovne rezultate.

- Montirali smo, zapravo, ekstrudere za preradu soje i proizvodnju sojinog griza. To je kvalitetna sirovina sa puno belančevina prvenstveno za ishranu riba. A, kako u opštini Sečanj postoji nekoliko većih i manjih ribnjaka, plasman sojinog griza je dobar. Uskoro nameravamo da obnovimo i pogon za pakovanje semenske pšenice - kaže Dušan Dončić, šef proizvonje u “Borcu”, uz napomenu da iz Šurjana sada domaćem tržištu godišnje stiže oko 130 vagona semenske pšenice i oko 60 vagona semena soje.

BEZ “IZLETA”

DOK Rumunija nije ušla u Evropsku uniju, komšije iz obližnjih sela znali su pešice ili biciklom da “skoknu” do Šurjana na pivo (ponekad su nešto i poneli sa sobom...). A, sada, iako granicu niko posebno ne čuva, tih “izleta” više nema...