Arhiva » Vesti » Večernje novosti 12.10.2008
Poslednja odbrana duha
Večernje novosti pre 52 dana
Nebojša Bradić
BOJIM se da ne bismo pogrešili ukoliko kažemo da je gotovo svim manifestacijama i institucijama kulture potrebna hitna finansijska podrška, ali bih želeo da, uz svest o alarmantnoj situaciji, ipak unesem optimizam, kaže u razgovoru za „Novosti“ posle sto dana provedenih na mestu ministra kulture Nebojša Bradić.
- Na osnovu uvida koji sam stekao putujući Srbijom i razgovarajući sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima, uverio sam se da postoji veliki potencijal u našoj kulturi van velikih centara - objašnjava Bradić. - Postoje institucije i požrtvovani pojedinci koji su svojim delovanjem postali poslednja odbrana nacionalnog kulturnog bogatstva. Zbog toga su svi pojedinačni projekti, kulturne manifestacije i istitucije dobrodošli u Ministarstvu kulture. Mi ćemo nastojati da razvijamo i dodatne načine finansiranja. To će značiti da ćemo za predloge biti uvek otvoreni, naročito za one koji će dostojno reprezentovati kulturu Srbije i koji jačaju kulturni kapacitet naše zemlje.
* U Ministarstvu kulture priprema se veliki nacionalni projekat vezan za knjigu i izdavaštvo. Hoće li se njime spasiti i knjižarska mreža (mnogi gradovi u Srbiji nemaju nijednu, a većina samo po jednu knjižaru)?
- Mnogi ističu da je stanje u izdavaštvu nezadovoljavajuće. Postoji i drugačije mišljenje - da se objavljuje preveliki broj knjiga u odnosu na potrebe i mogućnosti tržišta. Na nama nije da nagađamo, već da precizno utvrdimo čime sve naša izdavačka scena raspolaže, koliki su njeni profesionalni potencijali i kakvi su njeni kulturno-obrazovni doprinosi. Mora se primetiti da izdavači nemaju instituciju kao što je nacionalni centar za knjigu, koja odražava zajedničke interese, koja ih zastupa na unutrašnjem i međunarodnom planu. Nacionalni centar nam je neophodan radi utvrđivanja politike i standardizacije u oblasti izdavaštva. Međunarodnoj promociji našeg stvaralaštva ćemo posvetiti posebnu pažnju. Istovremeno, verujemo da će i donošenje neophodnih zakonskih okvira u izdavaštvu uticati na promenu odnosa prema knjižarskoj mreži.
* Rekonstrukcija Narodnog muzeja je bila bolno pitanje za vaše prethodnike. Da li ste uspeli da dođete do nekog rešenja za ovu značajnu nacionalnu instituciju?
- Kad kažemo rekonstrukcija, mi obično mislimo na arhitektonske, građevinske i tehnološke promene. Ti poslovi su započeti u Narodnom muzeju pre nekoliko godina, ali nisu krenuli u dobrom pravcu. Novi saziv ministarstva nastoji da reši nastalu problematiku u vezi sa skladištenjem nacionalnog kulturnog blaga. To je, međutim, samo jedan od aspekata problema u vezi sa stanjem naših kulturnih institucija. Drugi je rekonstrukcija profesionalnih odnosa i ispunjavanje stručnih obaveza. Paralelno treba transformisati naše muzejske institucije. Mnogi muzeji ulažu napore da prevaziđu probleme koji su nastajali dugogodišnjim nerešavanjem i zastojem, ali se uložena energija rasipa usled neadekvatne organizacije. Postoje i mnoge druge institucije (ne samo muzeji) u kojima zaposleni smatraju da institucije postoje zbog njih samih. Mi postavljamo pitanje u obrnutom smeru: u radni odnos valja primati one koji ustanovu oživljavaju, stručno usmeravaju i omogućavaju uspeh njene kulturne misije. Poslovi koje vodi Ministarstvo kulture nisu poslovi kojima se bavi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Zbog toga ja svojim saradnicima često govorim da treba izaći iz javnih službi kako bi se ušlo u umetničke službe.
* Najavili ste da će i sledeće godine biti konkursa za nacionalne penzije. Koliko će zaslužnih umetnika, koji su se u prethodne dve raspodele našli ispod crte moći da konkuriše za ovo priznanje?
- Do sada je oko tri stotine umetnika dobilo nacionalne penzije. To je respektabilna brojka i ona u budžetu ministarstva predstavlja značajnu stavku. Ministarstvo kulture nastoji da je održi i da u narednom periodu ostvari mogućnosti za proširivanje postojećeg spiska posebnih priznanja za penzionisane vrhunske umetnike.
* Nedavno
je čak i slavni Robert de Niro u razgovoru sa predsednikom Tadićem izrazio interesovanje da filmove snima u Srbiji. Šta Ministarstvo kulture planira da uradi kako bi Srbiju ponovo vratilo na mapu značajnih odrednica u svetskoj kinematografiji?
- Moji saradnici su angažovani oko problematike u vezi sa „Avala filmom“, koji predstavlja ogroman potencijal. Njegova studija su kopija rimske Ćinećete. Ti studiji su u takvom stanju da se mogu koristiti za potrebe snimanja međunarodnih koprodukcija a trenutno nisu iskorišćeni. Mi imamo na umu da je moguće uspostaviti održivu strategiju koja će privući filmske stvaraoce iz sveta u Beograd. Filmska industrija i filmski zanati mogu na taj način da budu važan segment kulturnih industrija koje će omogućiti nove poslove i obezbediti prihode kulturi i ekonomiji Srbije.
* Budžet za kulturu je veoma skroman, da li je u tim uslovima, kada je mnogo onih koji očekuju podršku, moguće napraviti istovremeno i pravednu podelu i očekivati vrhunske rezultate?
- Ministarstvo kulture ima određena sredstva za podršku institucijama, projektima i pojedincima. Ta sredstva nisu prevelika, ali su dovoljna da podstaknu najbolje na vrhunske domete iz oblasti kulture. Ono što Ministarstvo kulture zauzvrat očekuje su - rezultati. Ministarstvo će ulagati u kvalitet, ali to neće biti jednosmerna ulica. Od kulturnih radnika se očekuju uspesi, bilo na domaćem, bilo na inostranom terenu. Rezultati ulaganja Ministarstva kulture će u određenim vremenskim razmacima biti analizirani, vrednovani i rangirani. Oni koji na bilo koji način pomeraju naš opšti kulturni nivo i međunarodni prestiž Srbije biće nagrađivani i podsticani za dalje uspehe, oni koji ne budu uspešni, neće imati te privilegije.
* Šta će biti sa projektima koje je započelo prethodno ministarstvo - zakon o kulturi, „Putevima rimskih imperatora“, otkup knjiga?
- Moji prethodnici su uspešno ostvarili određeni deo svojih planova koje mi možemo da sprovodimo dalje. One projekte koji ispunjavaju kriterijume naš sastav ministarstva će svakako nastaviti. Sistematski otkup knjiga je važan i za to ćemo planirati uvećana sredstva. Druge projekte koji u prethodnom periodu nisu ispunili preuzete obaveze ćemo odložiti radi usklađivanja traženog nivoa kvaliteta. Što se tiče zakona o kulturi, on je već u proceduri i trebalo bi da predstavlja dobru osnovu za sve ostale zakone u oblasti kulture. Sa zakonima moramo žuriti, ali ne toliko da bismo napravili veću nevolju ako se međusobno isključuju. Dakle, mi odgovorno radimo na celovitom usklađivanju legislative.
* U sferi javnog informisanja očekuje se čitav paket zakona kojima bi se doveli u red vlasnički i svi drugi odnosi u ovoj do sada nesređenoj oblasti. Kojim će se redom usvajati ti zakoni. Od čega ćete početi?
- Planirano je donošenje zakona o radiodifuziji i zakona o javnom informisanju. Oni imaju za cilj uređivanje oblasti medija. Njihova primena u slučajevima koji ne poštuju zahteve profesionalnog i odgovornog informisanja će uticati na izmenu medijske slike. Ne treba ispustiti iz vida da se naše ministarstvo zove Ministarstvo kulture i medija, te da mi medije ne doživljavamo samo kao produkcione oblike informativnog programa, već kao kreativne resurse, umetničke prostore. Zbog toga svoj zadatak vidimo u sistematskom povećanju brige za stvaraoce koji koriste televizijske, radio, novinske potencijale, ali i one koji istražuju nove medije.
* Mnogi mediji u kojima još postoji vlasnički udeo države očekuju privatizaciju. Koji je rok u kome taj posao mora da se završi? Hoće li svi mediji po preporuci OEBS biti privatizovani?
- Standardi u Evropskoj uniji isključuju vlasništvo države nad medijima. To znači da će se u narednom periodu okončati privatizacija medija. U tom procesu posebno vodimo računa o informisanju na jezicima manjinskih zajednica. U tim slučajevima nastojaćemo da pronađemo rešenja koja će uvažavati potrebu za informisanjem i uključiti iskustva zemalja u regionu i preporuke OEBS i Saveta Evrope.
OPERSKI IZAZOV
* U Narodnom pozorištu upravo ste postavili Masneovu operu „Verter“, po čuvenom Geteovom delu. Kao pozorišnom reditelju ovo vam nije prvi izlet u muzičkoscenska ostvarenja. Koja to izazovna dimenzija za reditelja postoji u operi, a nema je u drmskom teatru?
- Brojni su izazovi u operi. Mnogi je smatraju mrtvom, zastarelom. Opet, svedoci smo velike ekspanzije opere, kojoj su novi život udahnuli upravo dramski reditelji. Muzičko pozorište, ukoliko je dobro, izaziva oduševljenje i omogućava potpuno uživanje. Spoj muzike, reči i slike omogućava poseban - mnogi kažu gastronomski doživljaj. Opera „Verter“ Žila Masnea prema Geteovoj noveli poslužila je operskim pevačima i meni kao plodno tlo za kreativan rad. Tragali smo za dramom u muzici i pronalazili muziku u drami. Lepo i dragoceno iskustvo.
BOJIM se da ne bismo pogrešili ukoliko kažemo da je gotovo svim manifestacijama i institucijama kulture potrebna hitna finansijska podrška, ali bih želeo da, uz svest o alarmantnoj situaciji, ipak unesem optimizam, kaže u razgovoru za „Novosti“ posle sto dana provedenih na mestu ministra kulture Nebojša Bradić.
- Na osnovu uvida koji sam stekao putujući Srbijom i razgovarajući sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima, uverio sam se da postoji veliki potencijal u našoj kulturi van velikih centara - objašnjava Bradić. - Postoje institucije i požrtvovani pojedinci koji su svojim delovanjem postali poslednja odbrana nacionalnog kulturnog bogatstva. Zbog toga su svi pojedinačni projekti, kulturne manifestacije i istitucije dobrodošli u Ministarstvu kulture. Mi ćemo nastojati da razvijamo i dodatne načine finansiranja. To će značiti da ćemo za predloge biti uvek otvoreni, naročito za one koji će dostojno reprezentovati kulturu Srbije i koji jačaju kulturni kapacitet naše zemlje.
* U Ministarstvu kulture priprema se veliki nacionalni projekat vezan za knjigu i izdavaštvo. Hoće li se njime spasiti i knjižarska mreža (mnogi gradovi u Srbiji nemaju nijednu, a većina samo po jednu knjižaru)?
- Mnogi ističu da je stanje u izdavaštvu nezadovoljavajuće. Postoji i drugačije mišljenje - da se objavljuje preveliki broj knjiga u odnosu na potrebe i mogućnosti tržišta. Na nama nije da nagađamo, već da precizno utvrdimo čime sve naša izdavačka scena raspolaže, koliki su njeni profesionalni potencijali i kakvi su njeni kulturno-obrazovni doprinosi. Mora se primetiti da izdavači nemaju instituciju kao što je nacionalni centar za knjigu, koja odražava zajedničke interese, koja ih zastupa na unutrašnjem i međunarodnom planu. Nacionalni centar nam je neophodan radi utvrđivanja politike i standardizacije u oblasti izdavaštva. Međunarodnoj promociji našeg stvaralaštva ćemo posvetiti posebnu pažnju. Istovremeno, verujemo da će i donošenje neophodnih zakonskih okvira u izdavaštvu uticati na promenu odnosa prema knjižarskoj mreži.
* Rekonstrukcija Narodnog muzeja je bila bolno pitanje za vaše prethodnike. Da li ste uspeli da dođete do nekog rešenja za ovu značajnu nacionalnu instituciju?
- Kad kažemo rekonstrukcija, mi obično mislimo na arhitektonske, građevinske i tehnološke promene. Ti poslovi su započeti u Narodnom muzeju pre nekoliko godina, ali nisu krenuli u dobrom pravcu. Novi saziv ministarstva nastoji da reši nastalu problematiku u vezi sa skladištenjem nacionalnog kulturnog blaga. To je, međutim, samo jedan od aspekata problema u vezi sa stanjem naših kulturnih institucija. Drugi je rekonstrukcija profesionalnih odnosa i ispunjavanje stručnih obaveza. Paralelno treba transformisati naše muzejske institucije. Mnogi muzeji ulažu napore da prevaziđu probleme koji su nastajali dugogodišnjim nerešavanjem i zastojem, ali se uložena energija rasipa usled neadekvatne organizacije. Postoje i mnoge druge institucije (ne samo muzeji) u kojima zaposleni smatraju da institucije postoje zbog njih samih. Mi postavljamo pitanje u obrnutom smeru: u radni odnos valja primati one koji ustanovu oživljavaju, stručno usmeravaju i omogućavaju uspeh njene kulturne misije. Poslovi koje vodi Ministarstvo kulture nisu poslovi kojima se bavi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Zbog toga ja svojim saradnicima često govorim da treba izaći iz javnih službi kako bi se ušlo u umetničke službe.
* Najavili ste da će i sledeće godine biti konkursa za nacionalne penzije. Koliko će zaslužnih umetnika, koji su se u prethodne dve raspodele našli ispod crte moći da konkuriše za ovo priznanje?
- Do sada je oko tri stotine umetnika dobilo nacionalne penzije. To je respektabilna brojka i ona u budžetu ministarstva predstavlja značajnu stavku. Ministarstvo kulture nastoji da je održi i da u narednom periodu ostvari mogućnosti za proširivanje postojećeg spiska posebnih priznanja za penzionisane vrhunske umetnike.
* Nedavno
je čak i slavni Robert de Niro u razgovoru sa predsednikom Tadićem izrazio interesovanje da filmove snima u Srbiji. Šta Ministarstvo kulture planira da uradi kako bi Srbiju ponovo vratilo na mapu značajnih odrednica u svetskoj kinematografiji?
- Moji saradnici su angažovani oko problematike u vezi sa „Avala filmom“, koji predstavlja ogroman potencijal. Njegova studija su kopija rimske Ćinećete. Ti studiji su u takvom stanju da se mogu koristiti za potrebe snimanja međunarodnih koprodukcija a trenutno nisu iskorišćeni. Mi imamo na umu da je moguće uspostaviti održivu strategiju koja će privući filmske stvaraoce iz sveta u Beograd. Filmska industrija i filmski zanati mogu na taj način da budu važan segment kulturnih industrija koje će omogućiti nove poslove i obezbediti prihode kulturi i ekonomiji Srbije.
* Budžet za kulturu je veoma skroman, da li je u tim uslovima, kada je mnogo onih koji očekuju podršku, moguće napraviti istovremeno i pravednu podelu i očekivati vrhunske rezultate?
- Ministarstvo kulture ima određena sredstva za podršku institucijama, projektima i pojedincima. Ta sredstva nisu prevelika, ali su dovoljna da podstaknu najbolje na vrhunske domete iz oblasti kulture. Ono što Ministarstvo kulture zauzvrat očekuje su - rezultati. Ministarstvo će ulagati u kvalitet, ali to neće biti jednosmerna ulica. Od kulturnih radnika se očekuju uspesi, bilo na domaćem, bilo na inostranom terenu. Rezultati ulaganja Ministarstva kulture će u određenim vremenskim razmacima biti analizirani, vrednovani i rangirani. Oni koji na bilo koji način pomeraju naš opšti kulturni nivo i međunarodni prestiž Srbije biće nagrađivani i podsticani za dalje uspehe, oni koji ne budu uspešni, neće imati te privilegije.
* Šta će biti sa projektima koje je započelo prethodno ministarstvo - zakon o kulturi, „Putevima rimskih imperatora“, otkup knjiga?
- Moji prethodnici su uspešno ostvarili određeni deo svojih planova koje mi možemo da sprovodimo dalje. One projekte koji ispunjavaju kriterijume naš sastav ministarstva će svakako nastaviti. Sistematski otkup knjiga je važan i za to ćemo planirati uvećana sredstva. Druge projekte koji u prethodnom periodu nisu ispunili preuzete obaveze ćemo odložiti radi usklađivanja traženog nivoa kvaliteta. Što se tiče zakona o kulturi, on je već u proceduri i trebalo bi da predstavlja dobru osnovu za sve ostale zakone u oblasti kulture. Sa zakonima moramo žuriti, ali ne toliko da bismo napravili veću nevolju ako se međusobno isključuju. Dakle, mi odgovorno radimo na celovitom usklađivanju legislative.
* U sferi javnog informisanja očekuje se čitav paket zakona kojima bi se doveli u red vlasnički i svi drugi odnosi u ovoj do sada nesređenoj oblasti. Kojim će se redom usvajati ti zakoni. Od čega ćete početi?
- Planirano je donošenje zakona o radiodifuziji i zakona o javnom informisanju. Oni imaju za cilj uređivanje oblasti medija. Njihova primena u slučajevima koji ne poštuju zahteve profesionalnog i odgovornog informisanja će uticati na izmenu medijske slike. Ne treba ispustiti iz vida da se naše ministarstvo zove Ministarstvo kulture i medija, te da mi medije ne doživljavamo samo kao produkcione oblike informativnog programa, već kao kreativne resurse, umetničke prostore. Zbog toga svoj zadatak vidimo u sistematskom povećanju brige za stvaraoce koji koriste televizijske, radio, novinske potencijale, ali i one koji istražuju nove medije.
* Mnogi mediji u kojima još postoji vlasnički udeo države očekuju privatizaciju. Koji je rok u kome taj posao mora da se završi? Hoće li svi mediji po preporuci OEBS biti privatizovani?
- Standardi u Evropskoj uniji isključuju vlasništvo države nad medijima. To znači da će se u narednom periodu okončati privatizacija medija. U tom procesu posebno vodimo računa o informisanju na jezicima manjinskih zajednica. U tim slučajevima nastojaćemo da pronađemo rešenja koja će uvažavati potrebu za informisanjem i uključiti iskustva zemalja u regionu i preporuke OEBS i Saveta Evrope.
OPERSKI IZAZOV
* U Narodnom pozorištu upravo ste postavili Masneovu operu „Verter“, po čuvenom Geteovom delu. Kao pozorišnom reditelju ovo vam nije prvi izlet u muzičkoscenska ostvarenja. Koja to izazovna dimenzija za reditelja postoji u operi, a nema je u drmskom teatru?
- Brojni su izazovi u operi. Mnogi je smatraju mrtvom, zastarelom. Opet, svedoci smo velike ekspanzije opere, kojoj su novi život udahnuli upravo dramski reditelji. Muzičko pozorište, ukoliko je dobro, izaziva oduševljenje i omogućava potpuno uživanje. Spoj muzike, reči i slike omogućava poseban - mnogi kažu gastronomski doživljaj. Opera „Verter“ Žila Masnea prema Geteovoj noveli poslužila je operskim pevačima i meni kao plodno tlo za kreativan rad. Tragali smo za dramom u muzici i pronalazili muziku u drami. Lepo i dragoceno iskustvo.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari