NE GURAM DECU POZNATIH

Više ne peva... Leontina Vukomanović posvetila se radu s decom

Leontina Vukomanović već duže vreme ne nastupa kao solo pevačica. Umesto svojih, pravi albume drugim pevačima, komponuje, a trenutno je najposvećenija dečjem horu „Čarolija" u kome pevaju i deca brojnih poznatih ličnosti iz sveta politike, biznisa, muzike... Zbog toga su mnogi ovaj njen projekat okarakterisali kao elitistički, a ponajviše joj zameraju što su uvek u prvim redovima ćerke Željka i Milice Mitrović. Isto tako, tvrde da je „Čarolija" nastala iz inata jer joj je propao angažman s dečjim horom „Kolibri" RTS-a.

- Priča koju ću vam ispričati počela je krajem avgusta 2006. kada sam osnovala dečji muzički festival „Čarolija", i u okviru festivala napravila i svoj privatni dečji hor „Čarolija". Dva meseca kasnije, ponuđeno mi je da budem nova dirigentkinja hora „Kolibri", što mi je tada predstavljalo veliku čast, i što sam s oduševljenjem prihvatila. Moja odluka je bila da ograničim funkcionisanje hora „Čarolija" samo na festivalske nastupe, a da s „Kolibrijima" započnem rad na oživljavanju repertoara, koncertnih aktivnosti i sl. Međutim, ubrzo mi je postalo jasno da je problem u tome što taj dečji hor funkcioniše u sastavu RTS-a.

n Zamerila si se Tijaniću ili nekom sa RTS-a?

UDAJA NA POMOLU

n Da li ti je drago što si prestala da budeš deo tabloidnih priča?

- Drago mi je da sam se udaljila od sveta estrade i tabloida, mada me ni sada ne zaobilaze. Moram da priznam da sam im manje zanimljiva otkad se bavim decom, što je dobro, jer imam više vremena za svoj posao.

n Da li je udaja na pomolu?

- Sve vreme je aktuelna.

- Ne. U pitanju je ogroman sistem, finansiran od šest miliona pretplatnika, s mnogo zaposlenih. Nijednu odluku ne donosi dirigent, svaki predlog prolazi kroz nekoliko krugova hijerarhije i mnogo vremena prođe pre nego što se donese odluka. U ta tri meseca mnogo je angažmana „ispušteno" zbog neblagovremene reakcije zaposlenih u muzičkoj produkciji, a to jednostavno nije bio moj način rada. Tako sam i odustala od te, „tuđe" priče, nastavila svoju, i za samo dve godine ostvarila 150 nastupa s „Čarolijom".

n Da li je naporno raditi s decom?

- S decom nikad nije naporno. Ona su pažljivi slušaoci, fantastični reproduktivci i replikatori onoga što čuju. Nedavno sam konstatovala da deca mnogo lakše usvajaju teške ritmičke figure, koje čak ni poznati pevači ne umeju da ponove.

n Da li si stroga?

- Strogost podrazumeva nepedagoški pristup, a s obzirom da se kroz muziku igramo, deca me ne smatraju strogom. Ona znaju šta od njih očekujem, imamo mnogo nastupa i velika je odgovornost na nama. Radimo onoliko koliko vredimo, i na to smo ponosni, jednako deca, njihovi roditelji i ja.

n Šta je presudno da neko dete postane član „Čarolije"? Da li postoji audicija?

- Do sada je prava audicija bila na samom početku rada hora, u septembru 2006. Nakon toga deca su dolazila po preporuci, raspitujući se o nama, a nedavno smo imali još jednu pravu, veliku audiciju, kada smo preslušali 450 mališana iz Beograda. To je klasična audicija, kakve su u muzičkim školama, deca otpevaju pesmu po izboru, proveri se njihov melodijski i harmonski sluh, osećanje za ritam. Naravno, razgovara se i s roditeljima o željama i potrebama samog deteta.

n Da li si u svađi sa Sašom Mirkovićem koji je direktor festivala „Čarolija"?

- On je suosnivač festivala, ujedno i izvršni producent, dok sam ja autorka i umetnička direktorka. Da smo u svađi, festival ne bi mogao da postoji. Postoje neslaganja u našoj saradnji, ali finalni rezultat toga uvek je uspešna realizacija festivala.

n Priča se da prednost u prijemu u hor imaju deca poznatih roditelja.

PATRIOTIZAM, AL' ZA PARE

n Pesmu za Olimpijadu pevali su tvoji prijatelji, između ostalih, i tvoj dečko Miki Perić. Po kojem kriterijumu si birala ko će je pevati?

- Odabir je vršio sam vrh Olimpijskog komiteta Srbije, prema afinitetima pevača i njihovoj slici u javnosti. Tu nije bilo mesta za ljude koji na bilo koji način žive nesportskim životom ili su problematični na drugi način. Deci, ali i njihovim roditeljima, treba prikazati šarenu i istinsku sliku svega onoga što je Srbija zapravo, i otud miks - rok, pop, pa i izvorne i folk muzike. Neki od pevača koje je OKS odabrao nisu se odazvali pozivu, neki su tražili novac za patriotizam, neki su, znajući da novca za pevače nema, jednostavno „izbegli" snimanje.

- Prednost imaju deca koja poseduju talenat za horsko pevanje. Naravno da primamo i decu poznatih roditelja jer bi svako odbijanje bilo diskriminacija. Kod mene su sva deca jednaka, a poznati imaju protekciju samo utoliko što lakše dolaze do mene, samim tim što sam i ja poznata ličnost. Međutim, od ove poslednje audicije, otvorene za svu decu, broj dece poznatih roditelja je procentualno pao na četiri odsto.

n Da li je „Čarolija" elitistički hor?

- Nije nimalo. Sva deca nose iste uniforme koje im obezbeđujem lično, niko ne daje novac za to i sva deca su jednaka.

n U „Čaroliji" su i ćerke Željka Mitrovića. Da li je istina da zbog toga imaju protekciju?

- Eh, da mi je više takve dece kao što su ćerke Željka i Milice Mitrović. Deca s apsolutnim sluhom, disciplinovane pevačice i fantastične solistkinje, nešto su što svaki dečji ansambl može da poželi. U horu ne postoji protekcija - ne možeš biti više ili manje horista. Svi jednako dolaze na probe, svi jednako idu na nastupe, svi nose iste uniforme. To vam je valjda jasno samim nazivom - dečji hor. U horu su i deca mnogo poznatijih roditelja - javnih ličnosti pa ih niko ne pominje. Svi su jednaki.

M. MAJSTOROVIĆ