Granica između prijateljstva i ljubavi Piše: Stanislav Feldman Za zrelog čoveka i prijateljstvo je jedna vrsta ljubavi, samo kvantitativno drukčija. I u ljubavi i u prijateljstvu on prihvata partnera onakvog kakav jeste i želi mu da bude srećan. Spreman je da mu pomogne kad god to ovaj zatraži i [...]
Vaš komentar

Kako se rešiti samoće Piše: Stanislav Feldman Osećanje usamljenosti i odvojenosti, kao i savladavanje tog osećanja, postali su vremenom osnovno pitanje ljudske egzistencije: kako se rešiti samoće. Uz materijalne životne probleme očuvanja života (odbrane od neprijatelja, bilo životinja ili ljudi, i [...]
Vaš komentar

Ne menjajte partnera Piše: Stanislav Feldman Većina ljudi danas sigurna je da zna šta je ljubav i šta od nje može očekivati. Oni ne pokušavaju da razmisle o suštini ljubavi, oni „znaju“ da će se ona kad-tad „dogoditi“ i dati im sve što od ljubavi očekuju. Uvereni su u to da im ljubav s upravo [...]
Vaš komentar

Beg od usamljenosti Piše: Stanislav Feldman LJubav, seksualnost i zajedništvo nisu sinonimi, istovrsni pojmovi za isti subjektivni emocionalni doživljaj. Abraham Maslov zamera empirijskim naukama što su donedavno izbegavale da se bave temom ljubavi. On to naziva „uobičajenim grehom akademskih [...]
Vaš komentar

Izneverena očekivanja Piše: Stanislav Feldman Kroz moju ordinaciju prošlo je mnogo nesrećnih ljudi koji su od ljubavi mnogo očekivali, a doživeli razočaranje. Za sve njih bio je to težak i nerazumljiv problem zbog kojeg su silno patili, a sigurno bi ga mnogi od njih izbegli – ili im barem ne bi [...]
Vaš komentar

Pomoć zbog ljubavnih jada Piše: Stanislav Feldman Zašto je psihijatar – pri tom još i u penziji – odlučio da napiše knjigu o ljubavi, o osećanju od kojeg ljudi očekuju sreću i zadovoljstvo? Razlog za to lako je shvatljiv. LJudi su u svojim očekivanjima od ljubavi vrlo često nezadovoljni i nesrećni. [...]
Vaš komentar

Malvazija, vino pod stenom Piše: Mileta Prodanović Grad Monemvasija na jugoistočnom kraku Peloponeza, onom što se nastavlja na Lakoniju, nekada je nazivan Gibraltarom istočnog Mediterana. Danas to mesto ima nešto manje od sto stanovnika. Naravno, u zimskom periodu. Ruševine Monemvasije su nedavno [...]
Vaš komentar

Sve boljke ovoga sveta Piše: Mileta Prodanović Verovanje u božanstva, u različito zamišljana bića koja postavljaju ali i prevazilaze okvire sveta kakav poznaju obični smrtnici, podrazumeva i nadu da je, u izvesnoj meri, moguće uspostaviti ličnu komunikaciju s njima. Otkad postoje ljudi, postoje i [...]
Vaš komentar

Tamo gde je rođen Apolon Piše: Mileta Prodanović Dilos – iliti Delos (što zavisi od toga da li ste navikli da govorite Atina ili Atena, vivliotika ili biblioteka) jeste ostrvo u Kikladskom arhipelagu čija je svetost u antičkim vremenima bila u obrnutoj srazmeri s njegovom veličinom. Ostrvo je, [...]
Vaš komentar

Riba fina – Meluzina Piše: Mileta Prodanović Čuveni gruzijski slikar Niko Pirosmanšvili, neka vrsta kavkaskog Anrija Rusoa, zvanog Carinik, stekao je u Tbilisiju lokalnu slavu kao firmopisac. Žirafe i druge egzotične životinje koje je slikao pored kitnjastih slova gruzijskog alfabeta privukle su [...]
Vaš komentar

Gigantski car Piše: Mileta Prodanović U Barleti nema vreve velegrada kao u obližnjem Bariju. Barleta je deminutiv. U njoj nećete videti okretne momke koji su vespama zamenili konje nekadašnjih drumskih razbojnika, a šumovite prevoje uskim i krivudavim ulicama starih delova južnoitalijanskih [...]
Vaš komentar

Svetska prestonica maškara Piše: Mileta Prodanović Lutke kao privilegovane dečje igračke stare su, verovatno, koliko i sam svet. Teško je, naravno, reći da li su slike na zidovima Altamire i Laskoa umetnost u smislu bar približnom današnjem ili, pak, precizno izveden splet magijskih predstava – ali [...]
Vaš komentar

Torta na 23 sprata Piše: Mileta Prodanović Poslastičarnice su mesta na kojima mlada ljudska bića upoznaju prvi greh. Ulazak u poslastičarnicu ravan je čudu: u osvetljenim vitrinama naređani su kolači različitih oblika i ukusa, sa zidova nas gledaju čarobne slike – nekad su to gradovi dalekog Zapada [...]
Vaš komentar

Dizajn u svakoj prilici Piše: Mileta Prodanović Tokom jednog kratkog perioda, u beogradskom žargonu pojam „dizajner” koristio se za radnike koji na nezvaničnoj, uličnoj berzi, nude pomoć pri obavljanju teških fizičkih poslova: jake mišice za selidbe, prenošenje teških predmeta, eventualno manja [...]
Vaš komentar

Strasni let Piše: Mileta Prodanović Poslednja decenija drugog milenijuma opomenula nas je, bar nas na Balkanu, da ne treba verovati svemu što se prikazuje na televiziji. U periodu posle „istorijske Osme sednice” televizijski programi raslojili su se na one u kojima osnovu čini neobuzdana i [...]
Vaš komentar

Srećan kraj Piše: Mileta Prodanović Odavno su prošla vremena u kojima je slikar ili vajar u samoći svog ateljea-svetilišta stvarao monumentalna dela. Već je Rubens bio na čelu manufakture s desetinama asistenata. U sistemu velikih zvezda, uspostavljenom na tržištu moderne umetnosti u drugoj [...]
Vaš komentar

Lavirint sazidan od knjiga Piše: Mileta Prodanović Drevna alhemičarska maksima veli da „knjiga knjigu otvara”. To pravilo svakako nije neka naročita mudrost, posebno ne za one koji pročitaju bar jednu knjigu i pri tome poseduju makar zrnce radoznalosti. Jasno je, naravno, da je maksima o otvaranju [...]
Vaš komentar

Vrabac u ruci Piše: Mileta Prodanović Kažu da se u glavama bronzanih spomenika podignutih u Londonu u blizini Vestminsterske opatije i zdanja Parlamenta kriju električne naprave. Nisu ta sokoćala unutra da bi povećala stepen iluzije tako što bi učinila da oči skulptura trepću, ili da se usta šire u [...]
Vaš komentar

Zatvaranje kruga dugog dva veka Piše: Štefan Šmit Sudbina 212 “otetih”, kako smo tada govorili, dugo je bila u tamnom, jer je u ono vreme svako istraživanje moglo imati neugodne posledice. Tako sledi iz zapisa mog dede Gregora Ajhingera. Kao dete, bio sam svedok dedinim nemumornim nastojanjima u [...]
Vaš komentar

Piše: Štefan Šmit Rigorozno postupanje partizana prema civilnom stanovništvu bilo je posledica deklarisane namere da se kazne svi “narodni neprijatelji”. Partizani su pročešljavali sva bačka naselja u potrazi za četnicima, ustašama i fašistima. Ako su pronađeni “sumnjivci”, bila je dovoljna izjava [...]
Vaš komentar