Da, ponovno raspuštanje skupštine Srbije, ponovna ''tehnička vlada'' i ponovni parlamentarni izvori pored lokalnih, više su nego ozbiljan problem za pravosuđe i za one koji rade i koji bi ubuduće trebalo da rade. Po ko zna koji put od ''pobede demokratije'' u Srbiji 2000. godine, ne mogu da se donesu suštinski, sistemski zakoni neophodni za stručan, nezavisan i efikasan rad pravosuđa, i po ko zna koji već put nema mogućnosti da se izaberu novi, stručni i nekompromitovani kadrovi, neopterećeni hipotekom mračne komunističko-socijalističke prošlosti. Sve u svemu, težak problem i mora biti što pre prevaziđen. Potrebno je da se nakon predstojećih izbora, nova Narodna Skupština što pre konstituiše, nova Vlada što pre izabere i da se odmah zatim, neodložno, pristupi donošenju pomenutih sistemskih zakona o uređenju sudova i u što kraćem roku izaberu nove sudije.

Nego, ne čini li se možda da se zapošljavanje novih sudijskih pomoćnika može obaviti i odmah, budući da za njihovo zaposlenje u sudu nije potrebna odluka Narodne Skupštine, već je to upravo u nadležnosti predsednika sudova u kojima se konkretni sudijski pomoćnici zapošljavaju? Doprinelo bi se, izvesnoj uštedi vremena, a uopšte nije preterano reći ni to da bi se i izbor novih sudija, time lakše obavio. Sve u svemu, stalne političke trzavice u Srbiji, česti izbori na svim nivoima, osim što finansijski iscrpljuju zemlju i zagorčavaju građanima život, još i veoma otežavaju funkcionisanje srpskog pravosuđa, koje, i dan-danas neoplevljeno od ostataka potkupljenog miloševićevsko-šešeljevskog režima (mnoge današnje sudije izabrane su baš devedesetih godina i pripadale su strankama ovog režima, što posebno kompromituje pravosuđe u Srbiji), nije sposobno da sudi ni po pravdi ni po zakonu, čime postaje potpuno nekompetentno, potkupljivo i nestručno. Suđenje za zločin na Ibarskoj magistrali, najbolji je primer za ovo. A to se neodložno mora menjati. I materijalno i stručno i finasnsijski. Treba nam novo i nekompromitovano pravosuđe!