Iz albuma Brankovoga kola: Zaboravljeni pesnici - boemska duša miše avdalovića
Blic 09.05.2022
Ima pesnika kojima se ne dâ etablirati u poredak što ga kroje ljudi, takozvana sabraća po peru. A i što bi – istini gledano u oči, čovek čoveku retko čini dobro – gordost i sujeta, zavist i mržnja. Ljudski postupci i dela pre su krugovi pruta po vodi negoli kapi bogostvorenog jezera podno planine.
Jedino Nebo zna koju smo i kakvu putanju iscrtali pomerajući svoju senku na Zemlji. Jedan od pesnika moje generacije često mi dolazi u sećanje, a kod zvanične književne bratije – pao u zaborav. Potpuno bačen u zapećak, nema ga nigde, ne postoji, rekli bi puni sebe napuvani žreci javne scene. No, ne pije to vodu, vreme je čudo, ono iznosi zrno istine, koju je još i Njegoš okitio desetercem: „Vrijeme je majstorsko rešeto.“ “LJUBAVNA PJESMA” Uvrstio sam Mišu
