U sred bajke na koju, i oni, dečaci, u svom teškom surovom životu, valjda, bar na tren imaju pravo

Sjenica - Muklu tišinu letnjeg podneva u najudaljenijem kraju Pešterske visoravni kida samo lavež ogromnog šarplaninca koga uznemiri iznenadni dolazak nepoznatih ljudi. Četvorica dečačića koji se na pripeci u tišini igraju u pristranku, ispred vrata brvnare, i jedni drugima nešto šapuću, tiho, tek da se međusobno čuju, kad ugledaju goste zaćute, pridignu se i uplašeno pobegnu u kuću… Za sobom zalupe vrata. Oko kuće, trošne brvnarice oblepljene