Zašto vozači proklinju kišu, a obični smrtnici iz prevoza joj se raduju
24 Sata 08.11.2016 | Vladimir Maričić
Kad kiša pada u kontinuitetu čitavu noć i u istom ritmu dočeka jutro, to može da znači samo jedno - ulice će biti mokre i prazne. Upravo to me i dočekalo kad sam jutros krenuo na posao. Hladno je, ne može se nikud bez kišobrana i kaputa. Kiša pada ujednačenim tempom, lišće je od ulice napravilo jesenju rapsodiju. Još bih se divio bojama i umirao u lepoti da ne žurim na posao, ali svejedno taj prizor sam morao da uslikam.
Nigde žive duše. Novembarsko vreme je učinilo da ovog jutra svi ne baš hitni poslovi budu odloženi. Odsustvo ljudi se oseća na svakom koraku, pa i na stanici. A onda šok - u busu može da se diše i pored vlage. Nemojte pogrešno da me shvatite, ne spadam u fašiste koji bi da ograničavaju slobodu kretanja. Svestan sam da se jadnim ljudima ne mili da se zbog obaveza cimaju po prevozu svakodnevno. Pogotovo kad u zimskom periodu na pojedinim linijama
